Цену правде плаћа онај ко изгуби спор

Законик о кривичном поступку, објашњава за „Политику” Бојана Станковић, портпарол Вишег суда у Београду, јасно прописује шта се све подразумева под трошковима поступка, ко их сноси и у којим случајевима.

– То су трошкови за сведоке, вештаке, стручне саветнике, преводиоце, тумаче и стручна лица и трошкове увиђаја, трошкове превоза окривљеног, издатке за довођење окривљеног, путне трошкове службених лица, трошкови лечења окривљеног за време док се налази у притвору, као и трошкови порођаја, осим оних који се наплаћују из Фонда за здравствено осигурање. Такође, трошкови кривичног поступка обухватају и надокнаде за технички преглед возила, анализе узорака и превоз тела до места обдукције, награду тумачу, браниоцу, нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника – наводи Станковићева.

Закон јасно прописује шта све спада у судске трошкове, али и ко их и у којим случајевима плаћа. Уколико се кривични поступак оконча одлукама које су повољне за окривљеног (решењем о обустави кривичног поступка, одбијајућом или ослобађајућом пресудом) суд ће му признати право на накнаду трошкова, његове нужне издатке и награду браниоцу, вештаку или стручном сараднику. Сви ови трошкови окривљеном ће бити исплаћени из републичког буџета.

У супротном случају, односно ако се поступак против окривљеног оконча осуђујућом пресудом, он ће бити обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка, осим када суд одлучи другачије. Наиме, ЗКП прописује да суд окривљеног може да ослободи од делимичног трошка или трошкова у целини уколико процени да би му, уколико их плати, његово издржавање било доведено у питање.

– Ако је реч о обавезној стручној одбрани (на пример, кривични поступак се води за кривично дело за које је запрећена казна затвора од осам година или тежа), а окривљени не изабере браниоца или у току поступка остане без њега, тужилац или председник суда пред којим се поступак води поставиће му браниоца по службеној дужности. У овом случају трошкови одбране падају на терет буџетских средстава суда – објашњава Станковићева.

Уколико се, пак, догоди да окривљени у првостепеном поступку буде осуђен, а у жалбеном ослобођен, трошкови поступка биће исплаћени из буџетских средстава.

Колико ће коштати судски поступак, немогуће је предвидети. Трошкови ће зависити од судских такса, трошкова адвоката, броја и врсте изведених доказа, ангажовања стручног сарадника...

Званичан податак колико се новца годишње из буџета исплати на име судских трошкова – не постоји. Нејасно је и да ли судије, које одлучују о износу судских такса, неко контролише.

Парнични поступак

 Према одредбама Закона о парничном поступку, свака странка претходно сама сноси трошкове које је проузроковала својим радњама. Ако странка предложи извођење доказа, дужна је да по налогу суда унапред положи износ потребан за подмирење трошкова које ће настати. У случају да извођење доказа предлажу обе странке, суд ће да одреди да износ потребан за подмирење трошкова положе обе странке на једнаке делове.

Странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове, а онај који поднесе тужбу дужан је да надокнади трошкове туженом ако он није дао повода за тужбу и ако је признао тужбени захтев у одговору на тужбу. Свака странка сноси своје трошкове ако је парница окончана судским поравнањем после успеле медијације.

Случај Сретена Јоцића

Сретен Јоцић, познатији као Јоца Амстердам, „коштао” је државу 11 милиона динара, колико је са рачуна Посебног одељења Вишег суда исплаћено његовим адвокатима на име заступања пред судом, а због правноснажне пресуде којом је њихов брањеник ослобођен одговорности за убиство хрватског новинара Иве Пуканића и његовог сарадника Нике Фрањића, у Загребу, октобра 2008. године.