Историја Косова је свуда око Бондстила
Специјално за Политику
Камп Бондстил, Косово – „Привилегија је бити на Косову. Осећам дуг захвалности према мојим прецима који су емигрирали у Сједињене Државе почетком прошлог века како би избегли проблеме у то време. Ако у следећих девет месеци могу вратити тај дуг, учинићу то одржавањем мира и сигурности да би се створио простор за политичаре, странке и дипломате како би постигли напредак који се мора обезбедити”, каже ексклузивно за „Политику” пуковник Ник Дучић, новопостављени командант Америчког контингента КФОР-а на Косову.
После темељних прегледа и „скенирања” за улазак у снегом завејани амерички камп Бондстил код Урошевца, успели смо да дођемо до новог команданта, српског порекла, који је после преузимања команде у уторак изазвао велику пажњу у Србији и Косову. Како одмах истиче, једно од главних начела КФОР-а јесте непристрасност.
„Покушавамо да ојачамо косовске сигурносне и полицијске организације. Оне јачају и сада се види боље укључивање мањина. Чврсто верујем да ће осећај сигурности расти на свим подручјима Косова, где ће моћи безбедно да се живи. Постоје и изазови које треба решити, а међу њима је и криминал”, додаје пуковник Дучић.
У првом разговору за српске медије напомиње да је већ имао почетне састанке са колегама на Косову и у Србији и да је успоставио добре односе.
„Сарађујемо са косовском полицијом, решавамо неке ствари и са косовским безбедносним снагама, али наше заједничке патроле пре свега су са косовском граничном полицијом и српским оружаним снагама. Да напоменем да је мисија КФОР-а у ширем смислу подршка миру и сигурности, као и обезбеђење слободе кретања широм Косова”, каже пуковник Дучић и притом додаје да је пријатно изненађен побољшањем инфраструктуре од 2010. године, кад је последњи пут боравио на Косову. Нарочито новим путевима и аеродромским терминалом, као и новим кућама које је видео у селима.
На питање како се осећа као први амерички командант на Косову српског порекла каже:
„Знам да боље разумем сложеност Косова на основу прича које су биле део мог одрастања, познавања и читања о регији, праћења вести, па самим тим и веће свести о етничким и политичким осетљивостима. Кад сам овде, трагови корака које су моји преци некад направили чине ми се невероватним. Где год да изађете из кампа Бондстил наићи ћете на трагове историје на Косову.”
Упркос досадашњим напорима међународних снага за одржавање стабилности и мира, Срби који су се иселили стрепе од повратка у своје куће па смо га упитали има ли поруку за њих.
„Разумем да траје повратак људи и имовине. Знам да америчка амбасада у Приштини пажљиво прати тај процес. Моја порука онима који желе да се врате јесте да треба то да покушају, и да им се врати имовина. Нажалост, постоје и препреке које се морају превазићи и знамо које су то. Знам да је у неким случајевима врло трауматично вратити се и то је лична одлука са којом се морају вечно борити. Ипак, надам се да ће покушати. Моја и мисија КФОР-а јесте да обезбедимо сигурност и сигурно окружење да би се створили услови да се Срби врате”, поручује пуковник Дучић.
Амерички контингент Националне гарде Калифорније, којим руководи Ник Дучић, броји 675 војника. То је највећи батаљон у оквиру КФОР-а на Косову, са више од 4.300 припадника из 29 земаља. Број „мировњака” знатно је смањен: база Бондстил, када је саграђена 1999. године, била је намењена за око 7.000 војника.
Америчке и друге мировне снаге у бази већином су лака пешадија. Имају и три хеликоптера „блек хоук” за превоз трупа и медицинску евакуацију за болницу која се налази у склопу базе. Опремљени су и лаким оклопним возилима. Осим ограде и улазних капија, које су изграђене од армираног бетона, све у кампу је монтажно, већином дрвене бараке које се лако граде.
Крсна слава Свети Никола
„Ја сам српски православац, као и моја супруга, чији је отац дошао из Црне Горе. Крсна слава нам је Свети Никола. Моја деца Наталија (11), Лука (9) и Иван (5), а најстарији син је рођен на Видовдан, крштена су. Схватамо значење традиције и део је нашег живота. Српски језик не говорим, али знам неке фразе и поздраве.
Када су деда и бака почетком прошлог века дошли у Америку нису сви били пријатељски расположени према усељеницима. Сећам се изреке која се тада користила: прилика куца тихо, али кад закуца најбоље је да одговараш на енглеском. Сад је другачије. Данас се у САД прихватају разне етничке припадности и различити језици”, прича пуковник Дучић о својој породици. Додаје да се радује посети Србији, у којој није никад био и у коју би желео да доведе децу и супругу. Посебно би волео да види Храм Светог Саве, као и да оде у Босну, јер му је деда из Требиња.
Гардиста – нуклеарни инжењер
„Гардиста сам целу своју каријеру, већ 30 година. Био сам у неколико мисија – Ирак, Кувајт, у Украјини два пута, а протеклих година много сам био ангажован у Калифорнији као део нашег програма борбе против дроге дуж границе са Мексиком. Команду над 79. пешадијском бригадом добио сам по повратку из Украјине. Бригада има и друге батаљоне – у Јордану, Бахреину и Катару. Косово сам посетио два пута док сам служио у Украјини 2009. и 2010”, каже пуковник који је магистрирао на универзитету Мериленд као нуклеарни инжењер.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


