Косовски печат

Одлуком да се иде пред суд у Хагу, како је оценио, стављен је печат на косовску независност. „Ја се сад трудим да тај печат отворим. Нисам сигуран да ћемо успети, али размишљам о нашој деци”, поручио је председник и навео и да би се лакше договорио с косовским Албанцима него с представницима међународне заједнице. Проблем је, међутим, што то „неће нико да пусти”. Најавио је и да ће у складу са свим сазнањима која је добио од света да изађе пред народ и говори „о принципима које можемо да прихватимо и које не можемо”.

После учесталих спекулација да ће се Вашингтон и формално укључити у преговоре Београда и Приштине и неформалних сазнања да они од самог почетка у томе учествују, али „иза завесе”, амерички амбасадор Кајл Скот је поручио да неће бити формалног укључивања САД у тај процес. „Ми смо ту да помогнемо, али тај дијалог се одвија између Србије и Косова уз помоћ ЕУ. Ми пратимо све детаље, ако нам се обрате за помоћ, бићемо ту. Желимо да се постигне трајан договор између Србије и Косова”, навео је амерички амбасадор, додајући да не постоји никаква црна листа на коју би Србија могла бити стављена уколико не призна независност Косова.

Била је ово недеља у којој је обележено 19 година од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, а како је показало истраживање Института за европске послове, 62 одсто грађана Србије не би никада прихватило извињење ове алијансе. Чланству у НАТО-у противи се 84 одсто грађана док би тек 10 одсто подржало учлањење Србије у овај војни савез. Чини се да су НАТО удари најдубљег трага оставили у сећању Београђана јер се у главном граду најмање испитаника изјаснило за приступање овој организацији.

У Београд је допутовао хрватски министар правде Дражен Бошњаковић на разговор са својом српском колегиницом Нелом Кубуровић. Према најавама хрватских медија, требало је да донесе предлог билатералног споразума којим би се регулисало да се оптуженима за ратне злочине суди по месту пребивалишта. После разговора је, међутим, саопштено да ће тек бити формиране експертске радне групе чији ће задатак бити припремање таквог међудржавног споразума.

За сада се у Србији примењује правило о универзалној јурисдикцији, које Београду омогућава да кривично гони све починиоце ратних злочина који се нађу на нашој територији – без обзира на то чији су држављани, где су починили злочин, или ко су њихове жртве. Такво решење постоји и у Хрватској, али је Загреб годинама уназад инсистирао да га се Београд одрекне... Србија и Хрватска ће, како је објаснио Бошњаковић, у наредних тридесетак дана радити на попису особа осумњичених и оптужених за ратне злочине с обе стране, како би се разменили подаци и убудуће избегли инциденти на границама. Односно како се не би дешавало да неко буде ухапшен, а да ни не зна да је против њега покренут поступак.

После готово десет сати потрошених на образлагање 350 амандмана на првих десет чланова Закона о странцима, посланици СНС-а у Скупштини Србије су решили да на крају ипак у већини не гласају за њих. Наиме, сваки амандман је добио подршку тек по десетак напредњака. Сви остали из владајуће коалиције, укључујући и напредњаке, обезбеђивали су кворум, али нису гласали ни за један од ових амандмана, па ниједан није ни усвојен.

Министарство унутрашњих послова је отказало квалификациони турнир за јуниорке у рукомету између репрезентација Србије и тзв. Косова и то из безбедносних разлога. Овај меч, првобитно заказан у Крагујевцу, па из безбедносних разлога премештен у Ковилово, изазвао је узнемирење у једном делу јавности јер је, према одлуци Европске рукометне федерације, коју је прихватио Рукометни савез Србије, требало да се игра без заставе, химне и било каквих националних обележја. Образлажући одлуку, министар Небојша Стефановић је рекао да је утакмица могла да се одржи, али да би „цена била сукоби нашег народа и полиције због ствари у коју не верујемо, супротне нашим интересима”.