Kosovski pečat

Odlukom da se ide pred sud u Hagu, kako je ocenio, stavljen je pečat na kosovsku nezavisnost. „Ja se sad trudim da taj pečat otvorim. Nisam siguran da ćemo uspeti, ali razmišljam o našoj deci”, poručio je predsednik i naveo i da bi se lakše dogovorio s kosovskim Albancima nego s predstavnicima međunarodne zajednice. Problem je, međutim, što to „neće niko da pusti”. Najavio je i da će u skladu sa svim saznanjima koja je dobio od sveta da izađe pred narod i govori „o principima koje možemo da prihvatimo i koje ne možemo”.

Posle učestalih spekulacija da će se Vašington i formalno uključiti u pregovore Beograda i Prištine i neformalnih saznanja da oni od samog početka u tome učestvuju, ali „iza zavese”, američki ambasador Kajl Skot je poručio da neće biti formalnog uključivanja SAD u taj proces. „Mi smo tu da pomognemo, ali taj dijalog se odvija između Srbije i Kosova uz pomoć EU. Mi pratimo sve detalje, ako nam se obrate za pomoć, bićemo tu. Želimo da se postigne trajan dogovor između Srbije i Kosova”, naveo je američki ambasador, dodajući da ne postoji nikakva crna lista na koju bi Srbija mogla biti stavljena ukoliko ne prizna nezavisnost Kosova.

Bila je ovo nedelja u kojoj je obeleženo 19 godina od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a kako je pokazalo istraživanje Instituta za evropske poslove, 62 odsto građana Srbije ne bi nikada prihvatilo izvinjenje ove alijanse. Članstvu u NATO-u protivi se 84 odsto građana dok bi tek 10 odsto podržalo učlanjenje Srbije u ovaj vojni savez. Čini se da su NATO udari najdubljeg traga ostavili u sećanju Beograđana jer se u glavnom gradu najmanje ispitanika izjasnilo za pristupanje ovoj organizaciji.

U Beograd je doputovao hrvatski ministar pravde Dražen Bošnjaković na razgovor sa svojom srpskom koleginicom Nelom Kuburović. Prema najavama hrvatskih medija, trebalo je da donese predlog bilateralnog sporazuma kojim bi se regulisalo da se optuženima za ratne zločine sudi po mestu prebivališta. Posle razgovora je, međutim, saopšteno da će tek biti formirane ekspertske radne grupe čiji će zadatak biti pripremanje takvog međudržavnog sporazuma.

Za sada se u Srbiji primenjuje pravilo o univerzalnoj jurisdikciji, koje Beogradu omogućava da krivično goni sve počinioce ratnih zločina koji se nađu na našoj teritoriji – bez obzira na to čiji su državljani, gde su počinili zločin, ili ko su njihove žrtve. Takvo rešenje postoji i u Hrvatskoj, ali je Zagreb godinama unazad insistirao da ga se Beograd odrekne... Srbija i Hrvatska će, kako je objasnio Bošnjaković, u narednih tridesetak dana raditi na popisu osoba osumnjičenih i optuženih za ratne zločine s obe strane, kako bi se razmenili podaci i ubuduće izbegli incidenti na granicama. Odnosno kako se ne bi dešavalo da neko bude uhapšen, a da ni ne zna da je protiv njega pokrenut postupak.

Posle gotovo deset sati potrošenih na obrazlaganje 350 amandmana na prvih deset članova Zakona o strancima, poslanici SNS-a u Skupštini Srbije su rešili da na kraju ipak u većini ne glasaju za njih. Naime, svaki amandman je dobio podršku tek po desetak naprednjaka. Svi ostali iz vladajuće koalicije, uključujući i naprednjake, obezbeđivali su kvorum, ali nisu glasali ni za jedan od ovih amandmana, pa nijedan nije ni usvojen.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je otkazalo kvalifikacioni turnir za juniorke u rukometu između reprezentacija Srbije i tzv. Kosova i to iz bezbednosnih razloga. Ovaj meč, prvobitno zakazan u Kragujevcu, pa iz bezbednosnih razloga premešten u Kovilovo, izazvao je uznemirenje u jednom delu javnosti jer je, prema odluci Evropske rukometne federacije, koju je prihvatio Rukometni savez Srbije, trebalo da se igra bez zastave, himne i bilo kakvih nacionalnih obeležja. Obrazlažući odluku, ministar Nebojša Stefanović je rekao da je utakmica mogla da se održi, ali da bi „cena bila sukobi našeg naroda i policije zbog stvari u koju ne verujemo, suprotne našim interesima”.