Мама пева поп и рок

Да је следила жељу једног дела породице, Ивану Петерс данас бисмо интервјуисали као балерину. Окружена костимима и ципелицaма, спонтано је заволела плес. Дека је у младости играо балет, његова сестра предавала у школи „Лујо Давичо”, сестре од тетке су балерине. Својеглава или, како за себе каже, контраш, балет јој је остао занимљив само за гледање. Себе је пронашла у музици. Већ са пет година породица је уочила музички таленат па су је „дали на клавир”.

Ивана Петерс данас је један од најупечатљивијих женских вокала на нашој поп и рок сцени.

После дуже паузе, крајем децембра музичку сцену је обогатила песмом „Реци”, која се већ „врти” на радио-станицама, а спот на „Јутјубу” броји све више прегледа. У коментарима су најчешће реченице: „браво”, „колико је ова жена недостајала”, „најбољи вокал Србије” , „светски квалитет”...

„Ја бих те сањала”

Овога лета пуни 44 године и на сцени је присутна више од четврт века. Најпре је певала у студију денс хитове, била је члан бенда „Ху из д бест” (Who is the best) да би уследило пет година, како каже, праве школе овог посла у бенду „Тап 011”. И данас клинци певају оно што је њу, Гоцу Тржан и тројицу момака уврстило у препознатљив звук деведесетих: хитове „Пекара”,„Бунда” , „Због тебе”, „Окрени број 95”…

Изненађујуће за ширу публику, 1999. године на бини се појавила у бенду „Негатив”. То је био потпуно другачији музички курс и мало је оних који знају да је нумере првог албума, са кога су се издвојиле „Ја бих те сањала”, „Свет туге”, „Ти ме не волиш” компоновала наша саговорница, док је још била члан веселе реп групе. После деценије и по престали су са радом.

– У једном тренутку „Негатив” је престао да производи музику. Имали смо прекид у креативном смислу. Нисмо наступали јер није више било финансијски исплативo. Можемо да се окупимо, свирамо за нашу душу, али нисмо ауторски стварали и мени је тај креативни рад недостајао – каже Ивана.

Пауза је трајала од 2015, делом условљена и Иваниним здравственим проблемима.

Инфаркт као прекретница

Ивана је у марта 2015. доживела инфаркт. То је чињеница која сигурно мења много тога у животу.

– Морате да промените свест да више никада нећете бити иста особа; увек је присутан додатни страх од оног шта се догодило и шта је могло да се догоди – присећа се немилог искуства.

Док седимо у мирном кутку кафеа у тржном центру са новобеоградске стране главног града Србије, каже да тај период изазива мешавину емоција. Са једне стране „предивно је, јер је – преживела”! Са друге „крајње одвратно, јер је прошла кроз све то”. Дан када се то догодило није био толико трауматичан колико оно што је следило, присећа се данас.

– Трауматичан је био опоравак и схватање како треба да живим даље. Више психички него физички, како да се носим са сазнањем да је моја кћерка могла да остане без мене.

На питање како је могуће да се то догоди млађој особи, каже:  – У том том моменту била сам веган три и по године, непушач. Узрок је био стрес, као и висок, урођени холестерол и метаболизам, који није добро функционисао.

Обавезе око кћерке Саре (11,5 година), ученице шестог разреда енглеске школе (пандан нашем петом), лако уклапа са послом коме се са радошћу вратила. Осим свирки са бендом, сарадње са телевизијским водитељем Иваном Ивановићем у његовој емисији и повременим жирирањем у музичком такмичењу „Никад није касно”, Ивана компонује, води налоге на друштвеним мрежама, покушава да затвори финансијску конструкцију да би снимила албум.

– Све је другачије у односу на време када је почињао са радом „Негатив”. Стање у медијима, држави, музичкој индустрији. Данас мало ко жели да уложи новац у музику. Улаже се у брендове, а да би се снимио добар албум, морате не само да имате квалитетне песме већ и музичаре који ће то да одсвирају и да буду плаћени.

Из приче о почетку каријере када јој је глас звучао „пачећи” , стасавању с таповцима, спонтано преусмеравамо разговор на један мали бенд у коме пева њена кћерка.

– Зову се „Д пиџамас” и сви су узраста од осам до 13 година, најмлађи је бубњар и јако добро свира. Поникли су у школи „Мастер бластер” где је наша саговорница држала часове певања и хора током паузе од личног музичког ангажмана. Већ су имали два наступа. На једном су ми били предгрупа – каже уз осмех и са поносом.

Са кћерком гаји више другарски однос него однос мајке и кћерке и свесна је да ће јој се то „олупати о главу” када стигне пубертет.

Музика и посао и љубав

Присећа се да је Сару почела да води на наступе од када је могла да поднесе буку. Зато јој је све познато и разуме мамине специфичне пословне обавезе.

Своје ново пословно поглавље отворила је из два разлога: музика је њена љубав и њен посао. – Током претходних година каријере око мене су били чланови бенда, породица, пријатељи који су ме гурали. Нисам лактарош и ваљда се уочавао мој таленат. Сада морам сама јер то је мој посао и не може нико други да га ради за мене. Конкретно, можда не бих радила да немам дете. Јако ми је важно да будем добар пример мојој кћерки. Много пута до сада бирала сам линију мањег отпора, али због ње то више не могу.