Обавезе извесније од добити

Главни предмет Споразума између Србије и Русије је изградња гасовода, али у његовом наслову је на прво место стављено преузимање Нафтне индустрије Србије, што читањем постаје јасније. У њему је најјаснији део да предузећа из групе Гаспрома преузимају већинско учешће у капиталу НИС-а. Прецизирано је да се преузмецеоНИС са свомимовином затеченом на крају прошле године, дакле „добијање, производњу, прераду, транспорт и пласман нафте и нафтних деривата”. Идобијање нафте из домаћих извора прелази у њихову контролу и монопол.

Споразум предвиђа изградњу гасовода кроз Србију, пропусне моћи најмање десет милијарди кубних метара, што је упола мање одпропусне моћи гасовода који је 2006. године уговарало нашеминистарство, а зашто је то пропало не знамо. Траса гасовода није договорена, он ће служитизапродајуруског гаса Србији као и транзиту у неке неоткривене „друге земље Европе”, а можда ће бити и део „трансевропске енергетске мреже”. Гасовод ће бити у својини и под управом заједничкогпредузећа, којим ће управљати руска страна, а његово седиште ће бити накнадно договорено, па би могло бити и ван Србије.

Није договорено ни колики је укупан основни капитал те компаније, у који се наша страна обавезала да унесесвојих 49 одсто. Договорено је да свака уговорна страна „самостално обезбеђује финансирање делатности, у процентима учешћа у оснивачком капиталу”, па ћеСрбија морати финансирати 49 одсто непознатог укупног коштања. Србија мора и да обезбеди „доделу земљишних парцела које задовољавају циљеве и услове реализације”, а није договорено да та вредност буде наш улог у капиталу. Није уговорено ни шта бива са вредношћу досад изграђеног складишта гаса у Банатским Дворима.Уговорено је да ће то складиште примати „најмање 300 милиона кубних метара гаса”, док су досад грађени капацитети 850 милиона.

Договореноје и да „цену услугатранспортовања и утискивања (складиштења) и протока гаса одређује” искључиво компанија, дакле већински власник Гаспром. Не помиње се ни цена гаса, који ћемо добијати тим гасоводом, па ће Гаспромбити заинтересован да јешто више повећава. Гаспром ће из добити заједничке компанијеимати 51 одсто, па ће му бити исплативије да умањујецену услуга транзита, а увећава продајну цену гаса.

Ради „реконструкције и модернизације технолошког комплекса” НИС-а, договорено је да Гаспром купи „под условима које они договоре” 51 одстоакција НИС-а. Влада се обавезала да до завршетка реконструкције и модернизације, којаСпоразумом није орочена, задржи садашњи лошији квалитет производа НИС деривата, што нас не радује. Не радује нас ни обећање владе да ће „размотрити могућност” да за „материјале, услуге и радове” до достизања исплативости гасовода, складишта и модернизације НИС-а, учесницибудуослобођени пореза на додату вредност, јер ће то увећати друге дажбине. Влада се обавезала и да, све до „достизања исплативости” за Гаспром, остану садашње дажбине.

Споразум је важећи само на руском језику и он ће ступити на снагу кад дипломатским писмом обавестимо да смо обавили домаће процедуре за то. Али је влада, и не чекајући то, и мимо Закона о приватизацији, одмах Протоколом Гаспром Њефтупродала већину акција НИС-а за округло 400 милиона евра без икакве процене или образложења за јавност.

Књиговодствена вредност имовине НИС-а била је још на крају 2006. године преко три милијарде евра, а капитала преко 1,1 милијарду евра.Влада се поврх цене обавезала и да најмање две године „заштити пласман нафтних деривата које производи НИС” (монопол). Протокол је одмах и ступио на снагу и чека се само његова замена Уговором најкасније до краја ове године. Читаоци ће закључити о квалитету Споразума који је прихватила наша влада, у коме су много јасније и крупније наше обавезе од онога што ћемо засигурно добити. А професионално закључени споразуми служе за заштиту интереса, јер ниједан пројекат није добар по сваку цену.

Консултант за страна улагања