Морамо да мењамо мишљење Америке о Србији

Како ћете то да изведете?

Прво ћемо успоставити добре везе с нашом бројном дијаспором у САД, где има појединаца који су добро позиционирани и у бизнису и у државној управи у разним државама, пре свега у Калифорнији, Вашингтону...

Било је разних покушаја с дијаспором, неки су долазили овде и одлазили, некако нама не успева та прича, као неким другим земљама...

Разлог томе је што ми, као држава, нисмо имали концепт сарадње с дијаспором и нашом црквом у Америци. Нисмо довољно радили ни са Српским кокусом у Конгресу САД, а међу двадесетак чланова су републиканац Тед По и демократа Емануел Кливер, који су јако заинтересовани за Србију, али верујем да су само њих двојица подробније упознати са Србијом, а остали врло мало знају.

Зашто су се учланили ако нису били ни заинтересовани да нешто више сазнају о Србији?

Неки, као што је Роберт Дод из Чикага, учланио се зато што Срби чине велико бирачко тело у његовој изборној јединици, па је желео да уради нешто више на унапређењу односа између наше две земље. Али, ми у Србији морамо да радимо с њима у Америци, да им дајемо одређене пројекте и планове, да их доводимо овде. Па у време власти Александра Вучића, први пут се догодило да пет америчких конгресмена писмом подрже Србију и њене напоре за остваривање стабилности и помирења у региону, осуђујући притом притиске из Велике Британије и других западних земаља по питању Сребренице, БиХ, КиМ. То сведочи да с њима може да се ради. У веку у коме влада пропаганда, важно је да на правом месту промовишете оно што радите, не може се функционисати тако што ми знамо да је нешто праведно, то се мора промовисати, ми се боримо за поштовање међународног права.

Амерички амбасадор Кајл Скот је подржао оснивање овог тела, можете ли њега да убедите да нису Срби криви баш за све?

Сигуран сам да он не мисли да су Срби криви за све, али ради остваривања бољих односа две државе, ми морамо према представницима те државе да функционишемо на постулатима добре вере, кроз сталне контакте, да мењамо, ако је и било неког увреженог мишљења о Србији, у старим америчким администрацијама. Надам се да ћемо то моћи да радимо с новом администрацијом председника Доналда Трампа.

Ако погледате последње догађаје на КиМ, а сви знамо да Албанци ништа слично не би урадили да нису имали подршку западних земаља, мислите да је та промена става реална?

Не изгледа тако, али морамо на томе да радимо. Мислим да имамо много више простора сада него у време администрације Барака Обаме. Трамп је именовао Џона Болтона за саветника за националну безбедност, који се изричито противио америчком признању Косова.

То је било пре него што је именован на ову функцију...

Јесте, али он је увек обављао високе функције у Стејт департменту, сад имамо прилику да нешто радимо.

Даљи кораци српско-америчког конгреса?

Првих неколико месеци (основан 25. јануара 2018.) посветили смо окупљању заинтересованих за рад с нама зато што има пуно заинтересованих да нам се прикључе, од компанија, невладиних организација, појединаца с универзитета, факултета... Окупили смо већ педесетак организација и компанија, а онда почињемо да радимо на успостављању веза на различитим нивоима, у чему ће нам помоћи америчка амбасада и овдашњи Амерички институт...

Имате ли неки план за промоцију српске културне баштине на КиМ и како су ти споменици тамо паљени приликом погрома над Србима?

Сигурно ћемо и на томе радити.

Руководство и финансије

Чија је идеја била оснивање овог конгреса и имали он руководство?

Идеја је потекла од директора агенције „Фактор плус” Владимира Пејића и Предрага Лацмановића и од мене, ми смо и у управном одбору, ту је и Зорана Михајловић, потпредседница владе...

Ко финансира?

За сада немамо никакве финансијере. Смештени смо у канцеларијама „Фактора плус”. Надамо се да ћемо, кроз одређене пројекте које ћемо радити, моћи да одржавамо округле столове, трибине и да уприличимо нека путовања.