Moramo da menjamo mišljenje Amerike o Srbiji

Kako ćete to da izvedete?

Prvo ćemo uspostaviti dobre veze s našom brojnom dijasporom u SAD, gde ima pojedinaca koji su dobro pozicionirani i u biznisu i u državnoj upravi u raznim državama, pre svega u Kaliforniji, Vašingtonu...

Bilo je raznih pokušaja s dijasporom, neki su dolazili ovde i odlazili, nekako nama ne uspeva ta priča, kao nekim drugim zemljama...

Razlog tome je što mi, kao država, nismo imali koncept saradnje s dijasporom i našom crkvom u Americi. Nismo dovoljno radili ni sa Srpskim kokusom u Kongresu SAD, a među dvadesetak članova su republikanac Ted Po i demokrata Emanuel Kliver, koji su jako zainteresovani za Srbiju, ali verujem da su samo njih dvojica podrobnije upoznati sa Srbijom, a ostali vrlo malo znaju.

Zašto su se učlanili ako nisu bili ni zainteresovani da nešto više saznaju o Srbiji?

Neki, kao što je Robert Dod iz Čikaga, učlanio se zato što Srbi čine veliko biračko telo u njegovoj izbornoj jedinici, pa je želeo da uradi nešto više na unapređenju odnosa između naše dve zemlje. Ali, mi u Srbiji moramo da radimo s njima u Americi, da im dajemo određene projekte i planove, da ih dovodimo ovde. Pa u vreme vlasti Aleksandra Vučića, prvi put se dogodilo da pet američkih kongresmena pismom podrže Srbiju i njene napore za ostvarivanje stabilnosti i pomirenja u regionu, osuđujući pritom pritiske iz Velike Britanije i drugih zapadnih zemalja po pitanju Srebrenice, BiH, KiM. To svedoči da s njima može da se radi. U veku u kome vlada propaganda, važno je da na pravom mestu promovišete ono što radite, ne može se funkcionisati tako što mi znamo da je nešto pravedno, to se mora promovisati, mi se borimo za poštovanje međunarodnog prava.

Američki ambasador Kajl Skot je podržao osnivanje ovog tela, možete li njega da ubedite da nisu Srbi krivi baš za sve?

Siguran sam da on ne misli da su Srbi krivi za sve, ali radi ostvarivanja boljih odnosa dve države, mi moramo prema predstavnicima te države da funkcionišemo na postulatima dobre vere, kroz stalne kontakte, da menjamo, ako je i bilo nekog uvreženog mišljenja o Srbiji, u starim američkim administracijama. Nadam se da ćemo to moći da radimo s novom administracijom predsednika Donalda Trampa.

Ako pogledate poslednje događaje na KiM, a svi znamo da Albanci ništa slično ne bi uradili da nisu imali podršku zapadnih zemalja, mislite da je ta promena stava realna?

Ne izgleda tako, ali moramo na tome da radimo. Mislim da imamo mnogo više prostora sada nego u vreme administracije Baraka Obame. Tramp je imenovao Džona Boltona za savetnika za nacionalnu bezbednost, koji se izričito protivio američkom priznanju Kosova.

To je bilo pre nego što je imenovan na ovu funkciju...

Jeste, ali on je uvek obavljao visoke funkcije u Stejt departmentu, sad imamo priliku da nešto radimo.

Dalji koraci srpsko-američkog kongresa?

Prvih nekoliko meseci (osnovan 25. januara 2018.) posvetili smo okupljanju zainteresovanih za rad s nama zato što ima puno zainteresovanih da nam se priključe, od kompanija, nevladinih organizacija, pojedinaca s univerziteta, fakulteta... Okupili smo već pedesetak organizacija i kompanija, a onda počinjemo da radimo na uspostavljanju veza na različitim nivoima, u čemu će nam pomoći američka ambasada i ovdašnji Američki institut...

Imate li neki plan za promociju srpske kulturne baštine na KiM i kako su ti spomenici tamo paljeni prilikom pogroma nad Srbima?

Sigurno ćemo i na tome raditi.

Rukovodstvo i finansije

Čija je ideja bila osnivanje ovog kongresa i imali on rukovodstvo?

Ideja je potekla od direktora agencije „Faktor plus” Vladimira Pejića i Predraga Lacmanovića i od mene, mi smo i u upravnom odboru, tu je i Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade...

Ko finansira?

Za sada nemamo nikakve finansijere. Smešteni smo u kancelarijama „Faktora plus”. Nadamo se da ćemo, kroz određene projekte koje ćemo raditi, moći da održavamo okrugle stolove, tribine i da upriličimo neka putovanja.