Прворотке све старије

Оно што за­бри­ња­ва де­мо­гра­фе је­сте чи­ње­ни­ца да у Ср­би­ји и це­лој Евро­пи ра­сте ста­рост мај­ке при­ли­ком ро­ђе­ња пр­вог де­те­та. У на­шој зе­мљи, про­сеч­на же­на у гра­ду пр­ви пут од­ла­зи у по­ро­ди­ли­ште у три­де­се­тој го­ди­ни жи­во­та, а у оста­лим на­се­љи­ма са 27,8 го­ди­на, па не чу­ди по­да­так због че­га нај­ве­ћи број по­ро­ди­ца у Ср­би­ји има са­мо јед­но де­те. На­та­ли­тет­на ста­ти­сти­ка све­до­чи да не­што ви­ше од по­ло­ви­не же­на у Ср­би­ји има са­мо јед­но де­те, 40 од­сто га­ји дво­је де­це, а све­га осам од­сто њих има тро­је и ви­ше де­це.  

И док со­ци­о­ло­зи ис­ти­чу да је од­ла­га­ње ро­ди­тељ­ства гло­бал­ни тренд про­у­зро­ко­ван про­ду­же­ним обра­зо­ва­њем, не­ста­бил­ним тр­жи­штем ра­да и но­вим сти­ло­ви­ма жи­во­та, про­фе­сор др Алек­сан­дар Сте­фа­но­вић, ди­рек­тор Кли­ни­ке за ги­не­ко­ло­ги­ју и аку­шер­ство КЦС кон­ста­ту­је да је од­ло­же­но ра­ђа­ње је­дан од нај­те­жих и нај­о­се­тљи­ви­јих про­бле­ма у ги­не­ко­ло­ги­ји и аку­шер­ству. 

– Због раз­ли­чи­тих со­ци­о­ло­шких, кул­ту­ро­ло­шких, еко­ном­ских и оста­лих про­бле­ма, све ве­ћи број па­ро­ва од­ла­же ра­ђа­ње де­це за ка­сни­је жи­вот­но до­ба. На­жа­лост, с го­ди­на­ма ста­ро­сти по­ве­ћа­ва се ри­зик од по­ја­ве хро­нич­них обо­ље­ња, од че­га ни­су по­ште­ђе­не ни труд­ни­це. На­про­тив, у труд­но­ћи се нај­ве­ћи број обо­ље­ња по­гор­ша­ва, што ути­че на не­по­во­љан ис­ход труд­но­ће, а не­рет­ко угро­жа­ва и жи­вот мај­ке. Број­на хро­нич­на обо­ље­ња, ко­ја ван труд­но­ће не ути­чу на ква­ли­тет жи­во­та, као што су епи­леп­си­ја, аст­ма или ко­ли­ти­си мо­гу зна­чај­но да се по­гор­ша­ју то­ком труд­но­ће. Ком­пли­ка­ци­је иза­зва­не са­мом труд­но­ћом, као што су ди­ја­бе­тес, хи­пер­тен­зи­ја или пре­е­кламп­си­ја но­се са со­бом ви­со­ки ри­зик за по­ја­ву не­же­ље­них до­га­ђа­ја то­ком труд­но­ће, али и по ње­ном за­вр­шет­ку – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник. 

С дру­ге стра­не, до­да­је про­фе­сор Сте­фа­но­вић, не­ра­ђа­ње пред­ста­вља до­дат­ни фак­тор ри­зи­ка за обо­ле­ва­ње, по­не­кад и од нај­те­жих бо­ле­сти, као што су ма­лиг­не. На­и­ме, про­це­њу­је се да је то­ком про­шле го­ди­не око 4.000 же­на у Евро­пи, ко­је још ни­су ро­ди­ле, обо­ле­ло од ма­лиг­них бо­ле­сти или им се то­ком труд­но­ће по­ја­вио рак.

А на пи­та­ње – да ли се же­не ко­је ро­де пр­во де­те у три­де­се­тим го­ди­на­ма те­же од­лу­чу­ју на ра­ђа­ње дру­гог де­те­та, он ка­же да го­ди­не ста­ро­сти углав­ном не ути­чу на же­љу же­не за по­том­ством, иако се да­нас из мно­го­број­них раз­ло­га же­не све ка­сни­је од­лу­чу­ју на ма­те­рин­ство. 

– Мо­же се ре­ћи да су же­не у три­де­се­тим го­ди­на­ма још увек би­о­ло­шки мла­де и да на од­лу­ку о ра­ђа­њу дру­гог де­те­та ути­чу дру­ги фак­то­ри. Би­о­ло­шки оп­ти­мал­но вре­ме за ра­ђа­ње је из­ме­ђу 20. и 30. го­ди­не жи­во­та, али за­хва­љу­ју­ћи ме­то­да­ма аси­сти­ра­не фер­ти­ли­за­ци­је (ван­те­ле­сне оплод­ње) же­не има­ју мо­гућ­ност за­че­ћа и у ка­сни­јем жи­вот­ном до­бу, уз од­ре­ђе­не по­тен­ци­јал­не ри­зи­ке и мо­гу­ће ком­пли­ка­ци­је – за­кљу­чу­је про­фе­сор Алек­сан­дар Сте­фа­но­вић. 

Ис­тра­жи­ва­ње Евро­ста­та та­ко­ђе је уста­но­ви­ло да је нај­ма­ње бе­ба у Евро­пи то­ком 2016. го­ди­не ро­ђе­но у ме­ди­те­ран­ским зе­мља­ма, а ови по­да­ци сна­жно де­ман­ту­ју мит о па­три­јар­хал­ној мно­го­чла­ној по­ро­ди­ци у ко­јој се не­гу­ју тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти. Нај­ве­ћи број де­це ра­ђа се у Фран­цу­ској и скан­ди­нав­ским зе­мља­ма, у ко­ји­ма је по­стиг­нут нај­ви­ши сте­пен еман­ци­па­ци­је же­на и у ко­ји­ма оче­ви рав­но­прав­но уче­ству­ју у од­га­ја­њу де­це – мно­го ви­ше не­го „па­три­јар­хал­ни” Гр­ци, Шпан­ци и Ита­ли­ја­ни.