Прворотке све старије
У Европској унији рођено је 5.148.000 милиона беба током 2016. године, што је око 45.000 више него претходне године и просечна старост прворотки износи 29 година, кажу најновији подаци Европског статистичког бироа. Занимљива демографска географија сведочи да су најмлађе мајке у Бугарској, Румунији и Летонији јер оне први пут одлазе у породилиште у 26 години, а најстарије прворотке су оне из медитеранских земаља. Статистика, наиме, потврђује да жене у Италији, Шпанији и Луксембургу прво дете доносе на свет тек у четвртој деценији, односно око 31. године живота. Просечна старост прворотки у Србији у исто време била је 27,8 година, а готово половина беба рођених у 2016. години била су – прворођена.
У Србији је те године рођено укупно 64.734 бебе, од којих је готово половина била прворођена. Трећина беба била је друго дете у породици, а 11,4 одсто новорођенчади било је треће дете и код куће су га већ чекали брат и сестра. Више од половине прворођених беба добиле су жене старости од 20 до 29 година, а трећина мајки родила је прву бебу у четвртој деценији. Занимљиво је да се међу првороткама налазило и шест одсто тинејџерки и два процента жена старијих од 40 година.
Оно што забрињава демографе јесте чињеница да у Србији и целој Европи расте старост мајке приликом рођења првог детета. У нашој земљи, просечна жена у граду први пут одлази у породилиште у тридесетој години живота, а у осталим насељима са 27,8 година, па не чуди податак због чега највећи број породица у Србији има само једно дете. Наталитетна статистика сведочи да нешто више од половине жена у Србији има само једно дете, 40 одсто гаји двоје деце, а свега осам одсто њих има троје и више деце.
И док социолози истичу да је одлагање родитељства глобални тренд проузрокован продуженим образовањем, нестабилним тржиштем рада и новим стиловима живота, професор др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство КЦС констатује да је одложено рађање један од најтежих и најосетљивијих проблема у гинекологији и акушерству.
– Због различитих социолошких, културолошких, економских и осталих проблема, све већи број парова одлаже рађање деце за касније животно доба. Нажалост, с годинама старости повећава се ризик од појаве хроничних обољења, од чега нису поштеђене ни труднице. Напротив, у трудноћи се највећи број обољења погоршава, што утиче на неповољан исход трудноће, а неретко угрожава и живот мајке. Бројна хронична обољења, која ван трудноће не утичу на квалитет живота, као што су епилепсија, астма или колитиси могу значајно да се погоршају током трудноће. Компликације изазване самом трудноћом, као што су дијабетес, хипертензија или прееклампсија носе са собом високи ризик за појаву нежељених догађаја током трудноће, али и по њеном завршетку – објашњава наш саговорник.
С друге стране, додаје професор Стефановић, нерађање представља додатни фактор ризика за оболевање, понекад и од најтежих болести, као што су малигне. Наиме, процењује се да је током прошле године око 4.000 жена у Европи, које још нису родиле, оболело од малигних болести или им се током трудноће појавио рак.
А на питање – да ли се жене које роде прво дете у тридесетим годинама теже одлучују на рађање другог детета, он каже да године старости углавном не утичу на жељу жене за потомством, иако се данас из многобројних разлога жене све касније одлучују на материнство.
– Може се рећи да су жене у тридесетим годинама још увек биолошки младе и да на одлуку о рађању другог детета утичу други фактори. Биолошки оптимално време за рађање је између 20. и 30. године живота, али захваљујући методама асистиране фертилизације (вантелесне оплодње) жене имају могућност зачећа и у каснијем животном добу, уз одређене потенцијалне ризике и могуће компликације – закључује професор Александар Стефановић.
Истраживање Евростата такође је установило да је најмање беба у Европи током 2016. године рођено у медитеранским земљама, а ови подаци снажно демантују мит о патријархалној многочланој породици у којој се негују традиционалне вредности. Највећи број деце рађа се у Француској и скандинавским земљама, у којима је постигнут највиши степен еманципације жена и у којима очеви равноправно учествују у одгајању деце – много више него „патријархални” Грци, Шпанци и Италијани.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


