Тројанске варке САД

Администрација САД обрела се, по ко зна који пут у низу, на тапету критике – због манипулисања јавним мњењем посредством медија. Дневник „Њујорк тајмс” оптужио је Белу кућу и Пентагон да су ангажовали водеће војне стручњаке САД и угледне војнополитичке коментаторе да би широм света ширили информације по укусу налогодаваца. У корист званичне, пре свега ратне, политике САД. („Политика” је кратко известила о томе у јучерашњем издању.)

На основу позамашне, до детаља прецизне, анализе њујоршки дневник је закључио да је реч о једној од највећих афера америчке администрације, од „Вотергејта” наовамо. Реконструисани су настанак идеје и тактика обмане јавности која се, у међувремену, титулише као „нуспродукт тројанске варке”.

Спонтани патриотизам

Све је почело у лето 2005. године, наводно спонтаном иницијативом петорице високо декорисаних војних ветерана – патриота.

Генерали Доналд Шепард, Боб Скилс, Вејн Даунинг, Монтгомери Мегс, и пуковник Кенет Алард образовали су групу од неколико десетина војних стручњака и војнополитичких новинара аналитичара да би посетили озлоглашено мучилиште ЦИА у склопу америчке војне базе Гвантанамо, на Куби. Идеја водиља ових, како су формулисали, патриотски надахнутих познавалаца војних обичаја и дешавања била је „да се спере љага имплицирана тенденциозним и срамотним извештајима организације Амнести интернешенел, које су електронски медији и штампа немилице експлоатисали”. (АИ је управо у то време први пут упоредио Гвантанамо са „Гулагом нове епохе”.)

Потпомогнута од војног врха, ваљда опет спонтано, шаролика група коментатора са специјалним задатком користила је службени авион потпредседника САД Дика Чејнија.

Иницијативу је одмах преузео ваздухопловни генерал Доналд Шепард. Латио се новинарског задатка на лицу места. Позвао је редакцију Си-Ен-Ена из Гвантанама. У телефонском извештају, емитованом у ударним вечерњим вестима, Шепард је констатовао: „...Све што смо овде видели и доживели не одговара критици која се ових дана намеће америчкој и светској јавности... Очигледно је да су ти људи (критички настројени аутори) погрешно информисани, да су писали о нечему што нису ни видели ни доживели.”

Пажња јавности, подстакнута емитованим телефонским извештајем парадног војника, прихваћена је као добродошао доказ о ефикасности „експеримента”. Формирана је такозвана ударна група од око 150 аналитичара, делом војних ветерана, делом професионалних новинара. Број чланова групације шири се до данашњег дана. Уз водеће електронске медије САД – пре свих ТВ концерн Фокс, у власништву медијског магната Руперта Мардока, али и ТВ установе Си-Ен-Ен, Ен-Би-Си, у нешто мањем обиму и Си-Би-Ес, и „Еј-Би-Си, „Њујорк тајмс” именовао је и лондонски дневник „Тајмс” као дистрибутера „припремљених, односно препарираних” анализа. Колико је светских медија свесно прихватило, или насело „Тројанцима” америчке пропаганде, предмет је нагађања. Према проценама, број „аналитичара”, стално или повремено ангажованих од стране администрације САД премашује хиљаду особа.

Привлачност долара

„Патриотизам мотивише”, лаконски је приметио портпарол Пентагона Брајан Витман. Признајући да су медији снабдевани информацијама „зарад пружања објективне слике догађања”, пропустио је прилику да обелодани како су те патриоте награђиване.

„Њујорк тајмс” је обелоданио податак да се војним аналитичарима и новинарима исплаћују хонорари – награде за испољени патриотизам – у висини од 500 до 1.000 долара по ТВ наступу, односно по објављеном чланку. Та сума, међутим, ни приближно не одсликава праве (финансијске) мотиве, ни димензије профита.

„Већина војника ветерана који су наступили или наступају као медијски аналитичари имају далеко уноснија занимања...” истакао је „Њујорк тајмс”: „Махом се воде на платним листама наменских концерна, који остварују баснословне профите у рату против тероризма. На том, другом радном месту, новопечени аналитичари су стручни саветници, плаћени лобисти, извршни директори компанија...”

У прилог реченом иде изјава пензионисаног армијског пуковника Џона Герета. По откривању афере, пожурио је да истакне како за своје коментаре за радио и ТВ Фокс није примио ни долара хонорара. Пропустио је да помене да плату прима као лобиста консултантске агенције „Петон Богс”, која посредује између Пентагона и заинтересованих наменских концерна при успостављању сарадње.