„Омекшавање” Скопља

Специјално за „Политику”
Скопље, 21. априла – Мисију „омекшавања” Скопља, неки кажу приморавања, средином прошле недеље започео је Метју Нимиц, посредник у преговорима око имена, саопштивши домаћинима да наставак дијалога не само што је нужност него је обавеза да се пристане на компромис којим би се тај спор ставио ад акта. Истина, у Скопљу нису саопштени детаљи о разговорима државног врха са Нимицом, али су из Атине, коју је Нимиц посетио после Скопља, стигле вести да је грчко руководство задовољно последњом мисијом посредника у спору.

У Скопљу је данас боравио генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер и у одвојеним сусретима са председником Бранком Црвенковским, премијером Николом Груевским, шефом дипломатије Антониом Милошоским и министром одбране Лазаром Еленовским поновио раније изречени став који укратко гласи – постићи компромис око имена до краја јуна.

Први човек алијансе је и у Скопљу „изразио жаљење” због грчког вета у Букурешту, али је поновио да му је „лична жеља да Македонију 9. јула види на заједничком састанку НАТО-а са Албанијом и Хрватском”, кад њихови представници започињу преговоре за прикључење алијанси, у пролеће наредне године.

Схефер је јавно поручио да Македонија има две могућности: „Да гледа назад и да јадикује или да крене напред и да настави са активностима како би постала део НАТО и ЕУ.” Он је још прецизирао да власти у Скопљу до првог јула морају да нађу компромисно решење са Грчком уколико желе да реализују ову другу могућност.

Уочи посете Схефера Скопљу, из Атине је северном суседу послата дарежљива понуда, а саопштила ју је Дора Бакојани, шеф грчке дипломатије: „Грчка ће повећати финансијску подршку северном суседу и започеће са постепеним укидањем виза ако се Скопље одрекне тврдоглавог става о имену.” Бакојанијева је потенцирала да ће одмах бити издвојено 75 милиона евра за изградњу Коридора 10, и интезивираће се инвестиције у суседној земљи.

Истовремено, из Европског парламента у Стразбуру Македонији је упућена недвосмислена порука да настави преговоре о имену, како би биле отклоњене могуће препреке за добијање датума за преговоре око прикључења ЕУ. Из поруке коју је потписао Ерик Мајер, аутор извештаја о степену реформе коју Македонија спроводи, недвосмислено се потенцира да се спор, уколико се хитно не разреши, може негативно одразити на македонске евроинтеграцијске планове.

Македонски медији су, с правом, протумачили да европски парламентарци мењају став о питању Македоније и да отворено заступају интересе Грчке. Као и у свим другим порукама из међународних институција, и из Европског парламента у Стразбуру Скопљу обећавају помоћ и олакшице, пре свега укидањем досадашњег визног режима, и толерантнији приступ у оцени успешности реформи, које су Македонији задате као домаћи задатак, пре добијања датума за преговоре о прикључењу ЕУ.

На очигледне и синхронизоване притиске Скопље одговара старом и јединствено логичном реториком: жестоко одбијајући уцене сконцентрисане на промену уставног имена земље. На дарежљиве понуде из Атине оштро је узвратио Антонио Милошоски, шеф македонске дипломатије, дословно захваливши на понуђеној помоћи из Атине. „Ми не пристајемо на уцене, не тргујемо са именом. Ми смо Македонци, наша земља је Република Македонија и тако ће и остати”, рекао је Милошоски одговарајући на понуду његове грчке колегинице Доре Бакојани.

Данас се истим поводом саопштењем огласила и македонска влада: „Сматрамо да је свака економска подршка економском и свестраном развоју Републике Македоније добродошла, од свих држава, институција и ентитета који са нама деле наше вредности и наша стратешка опредељења. Међутим, искључиво је увредљиво и крајње уцењивачки, и за државу Републику Македонију и за македонске грађане, да се нуди економска помоћ у замену за име. Молимо власти у Грчкој да се уздрже од давања добронамерних предлога, посебно у овом за Републику Македонију сензитивном периоду”, стоји у поменутом саопштењу.

Треба ли још рећи да је за власти у Скопљу додатна отежавајућа околност тек започета предизборна кампања, у којој су челни људи заузети агитацијама за своје партије и програме, у којима им је адут обећање да неће пристати на промену уставног имена. И они и овдашња јавност знају да је реч о међупартијској пропагандни, те да европска перспектива Републике Македоније није извесна без постизања компромиса око њеног имена.

Председник Црвенковски и пре самита НАТО-а у Букурешту пристао је на компромисно име, условивши своју одступницу неугрожавањем националног идентитета Македонаца и њиховог македонског језика. Премијер Груевски је нешто тврђи и у предизборним наступима понавља да о промени уставног имена земље може одлучивати народ, на референдуму.