Грчка и Турска на ивици сукоба у Егеју

Поново са турске обале на грчка острва дневно стиже по неколико стотина избеглица и све чешће долази до опасних инцидената у територијалним водама Грчке. Свакодневно турски војни авиони по десетак пута улазе у ваздушни простор Грчке, звецка се оружјем, у опасним зонама одржавају се војне вежбе.

Грчки војни врх не искључује могућност сукоба какав је био онај од пре неколико деценија код острва Имија, које Турци и данас својатају. Има информација да би до новог заоштравања могло да дође око ускршњих празника, мада ниједној страни не одговара тензија у јеку туристичке сезоне.

У Егеју је све напетије, пишу домаћи и страни медији, изражавајући забринутост због опасности од даље ескалације и непромишљених потеза. Овдашњи медији преносе писање „Викли стандарда”, који констатује: „Расте ризик од грчко-турског рата”. Амерички магазин констатује да, притиснут унутрашњим проблемима, комбинованим са скорим изборима и падом популарности, турски председник Ердоган демонстрира силу у региону, заборављајући да САД и Европа данас имају много мање стрпљења са Турском него што је то било пре две деценије.

„Оно што ме посебно брине јесте ризик од ненамерног, непромишљеног инцидента”, каже амерички амбасадор у Грчкој Џери Пијат у изјави „Викли стандарду”.

Куповина најсавременијег оружја са обе стране, и то у последњих десет година, претворила је Егеј у зону највеће концентрације високотехнолошког наоружања. У Егеју су 64 ратна брода, више од 20 подморница и 448 најсавременијих ловаца бомбардера са „паметним” бомбама и ракетама са радио-контролом.

„На копну Грчка располаже са 823 тешка тенка и више од две и по хиљаде јединица лакших артиљеријских возила, што је више од онога чиме располаже цела Европа, а предвиђено је да се користи само уз грчко-турску границу”, каже амерички амбасадор Пијат.

Недавна испитивања јавног мњења показала су да више од 92 одсто анкетираних сматра да је управо Турска највећа опасност за Грчку. Отуда и објашњење за чињеницу да је земља са готово 11 милиона становника годинама имала војни буџет већи од шест милијарди евра, што је шокирало кредиторе, који су инсистирали да се он пошто-пото смањи. Грчка има више од 160.000 официра и војника. У активној резерви је још 250.000 људи. Ту је и више од 150 ракетних бацача, 500 комада самоходне артиљерије и још много шта.

Анализирајући односе између Атине и Анкаре и тренутно стање у Егеју, бивши дипломата и директор једног од програма на Универзитету Колумбија Дејвид Филипс каже да Вашингтон вероватно не би желео да има улогу арбитра у евентуалном сукобу две суседне земље.

„Последња ствар коју би САД желеле јесте то да морају да поново интервенишу између Грчке и Турске уколико би некакве војне акције то захтевале. Зато председник Ердоган, без обзира на тешкоће које има на више фронтова, мора да мисли о сваком свом наредном кораку, да се контролише и да излаз из сложених ситуација буде такав да не повлачи последице”, каже бивши дипломата Филипс.