Реци не раду „на црно”

Кад на тржишту владају велика незапосленост и економска криза, цветају „рад на црно”, неплаћени рад и рад под посебно тешким условима, јер људи прихватају било какав посао и устежу се да траже своја законска права. Ни Србија није изузетак. Тек кад су се умешали новинари и међународни истраживачи, јавност је сазнала за фирме у којима запослени носе пелене како не би губили време за одлазак у тоалет; фабрике у којима жене раде и по две смене узастопно, зими се смрзавајући без грејања а лети падајући у несвест од врућина, предузећа која не обрачунавају прековремени рад или зарачунавају плате мање од законског „минималца”.

Таквих послодаваца, срећом, нема много – већина ипак редовно испуњава своје обавезе и према држави и према запосленима и поштује одредбе Закона о раду, тврди за „Магазин” Горан Марковић, начелник  Одељења за другостепени управни поступак у области радних односа и безбедности и здравља на послу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Али како ни од најбољег закона нема користи ако се не примењује доследно, крајем прошле године су донете измене Закона о раду управо са циљем да буде ефикаснији.

1. Које су најзначајније измене овог закона?

Уведена је обавеза послодавца да на основу уговора о раду или другог уговора о радном ангажовању поднесе пријаву на обавезно социјално осигурање пре ступања запосленог на посао, а ако то не учини казна је до 1.500.000 динара. Раније се догађало да инспектору, кад затражи да види уговор о раду, кажу да га тренутно „немају ту” али ће га доставити накнадно, а у ствари га направе у накнадном року од три дана, и тако уместо да плате од 800.000 до 2.000.000 динара казне због запошљавања „на црно”, плате 50.000 до 100.000 динара зато што нису показали уговор одмах кад им је затражено. А сад морају сваког запосленог, пре ступања на рад, да пријаве у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, то се не може учинити накнадно.

2. Како још послодавци покушавају да „изврдају” своје обавезе према држави и према запосленима?

Најдрастичнији су случајеви рада без уговора и обавезног социјалног осигурања. Такође, послодавци често не исплаћују прековремени рад, не достављају запосленима обрачун зарада (ово је важно јер радник може на основу њега да у извршном одељењу суда тражи исплату заосталих плата – износ се скида са рачуна послодавца); ускраћују им право на дневни, недељни и годишњи одмор у обиму прописаном законом... Инспекција рада надзире и примену Закона о безбедности и здрављу на раду, дакле у њеној надлежности су и примери које помињете – пелене за запослене, ускраћивање паузе, рад дужи од дозвољеног… Овакве ствари, нажалост, тешко je доказати, али их ипак треба пријавити инспекторима, јер понекад и сам њихов долазак, без предузимања репресивних мера, доводи до отклањања незаконитости.

3. Како запослени „на црно” да легализују свој положај?

Уколико неко има сазнања о раду на црно или сам ради на црно, требало би да поднесе пријаву инспекцији рада, у писаној форми, путем имејла, телефоном или доласком у просторије инспекције (које постоје у Београду али и у свим седиштима управних округа). Многи се устежу да то учине јер се плаше да ће их послодавац отерати, али пријава се може поднети и анонимно. Инспектор ће свакако, у најкраћем року, поступити по пријави, једина је разлика што ће они који су оставили своје податке, добити повратну информацију о извршеном надзору и предузетим мерама. Када се утврде неправилност, послодавцу се налаже да закључи уговор о раду и пријави запослене, а против послодавца се покреће прекршајни поступак.

4. Како је законски регулисан прековремени рад?

Закон одређује да је, на захтев послодавца, запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и када је неопходно да се у одређеном року заврши планирани посао. Али, чак ни тад прековремени рад не сме да траје дуже од четири сата дневно (односно 12 сати са редовним послом), или осам сати недељно. У супротном послодавац ће бити новчано кажњен, и то ако је правно лице од 600.000 до 1.500.000 динара, предузетник од 200.000 до 400.000 динара, а одговорно лице са 30.000 до 150.000 динара.

5. А шта је са онима који га не евидентирају нити плаћају?

У пракси смо имали апсурдну ситуацију да послодавци који воде евиденцију о прековременом раду и уредно га плаћају, из неког разлога, понекад и из незнања, прекрше законска ограничења и зато су кажњени а да, с друге стране, они који га не евидентирају па самим тим и не плаћају, пролазе без икаквих санкција. Управо због тога једна од измена Закона о раду односи се на обавезу послодавца да води дневну евиденцију о прековременом раду запослених. Непоштовање ове обавезе повлачи казне и до 300.000 динара.

6. Закон предвиђа више слободних дана за раднике са дужим радним стажом и додатне дане за оне који раде под отежаним условима или имају малу децу. Шта је са фирмама које то не поштују?

Право на годишњи одмор је једно од најважнијих права, али и обавеза запосленог, да би сачувао здравље и радну способност, зато га се не може одрећи. Стиче га, у календарској години, после једног месеца непрекидног рада од дана заснивања радног односа. Законски минимум је 20 радних дана, а увећава се по основу доприноса на раду, услова на раду, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Празници, боловање или одсуство са рада уз накнаду зараде не урачунавају се у дане годишњег одмора. Уколико је ово право на било који начин ускраћено запосленом, нека се обрати инспекцији.

7. У којим случајевима права радника штити синдикат, када би се требало обратити инспекцији, а када се то може постићи само тужбом суду?

Синдикати запосленима могу да пруже стручну помоћ и подршку у поступку пред надлежним државним органима. Наш правни систем познаје два облика заштите права запослених. Први, управни, односи се на њихово обраћање инспекцији рада, а други се води пред редовним судом. Мана потоњег, иако је он свеобухватнији и потпунији, јесте што од запосленог изискује трошкове, стручну помоћ, и релативно дуго траје. Поступак пред инспекцијом рада је брз, бесплатан и није неопходно ангажовање адвоката. Тако, на пример, инспекција има овлашћење да отпуштеног радника, који јој се обрати, врати на посао док се не заврши судски поступак.

8. Има ли разлика кад су у питању јавна или приватна предузећа, домаће и стране компаније које овде послују?

Инспекција рада не води посебну евиденцију кад су у питању страни и домаћи послодавци, или јавна и приватна предузећа, већ код свих обавља надзор по службеној дужности и по захтеву странака. Разлика се прави по томе да ли послодавац поштује или крши Закон о раду и друге прописе из области радних односа. Послодавци који су прекршили закон морају да рачунају на чешће посете инспектора.

9. Кад се фирма угаси а остане дужна запосленима, коме да се они обрате?

Тада престаје и надлежност инспекције рада. Запослени се у тој ситуацији за заштиту својих права и за намирење евентуалних потраживања од послодавца могу обратити надлежним судовима.

10. Може ли послодавац да пошаље запосленог у пензију ако он за то испуњава само један од услова, или он има право да ради док не испуни оба?

Запосленом, према Закону о раду, престаје радни однос када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања – ако се са послодавцем другачије не споразуме. Ово у пракси значи да фирма, у складу са својом организацијом, потребама и планирањем послова, може да одлучи да запослени настави да ради и после испуњења оба ова услова, али само уз сагласност тог радника. С друге стране, запосленом који стекне један услов за старосну пензију према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, а да то није навршених 65 година живота, радни однос не престаје по сили закона, већ само на сопствени захтев. У овом случају он слободно одлучује да ли ће искористити своје право на пензију или ће наставити да ради док не напуни 65 година.

Позови инспектора

Почетком године у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања почео је пројекат „Реци не раду на црно”, у оквиру којег је 10. марта отворен инфо телефон 0800 300 307, дежуран 24 часа, где се инспекторима могу пријавити све врсте незаконитости у области рада, као што су нелојална конкуренција, рад „на црно” или кршење права запослених.

Додатна заштита породиља од 1. јула

За време трудноће, породиљског или одсуства са рада ради неге детета послодавац не може жени отказати уговор о раду или је прогласити технолошким вишком. Дакле, заштита мајки је апсолутна, а уколико до отказа уговора о раду ипак дође, она се може обратити инспекцији рада. Поред тога, плате породиљама и мајкама се обрачунавају и исплаћују истовремено кад и осталим запосленима. Послодавац се ту јавља као нека врста посредника између државе (надлежних фондова) и запосленог у погледу трансфера средстава за накнаду зараде. Како је у пракси било злоупотреба, односно долазило је до кашњења у пребацивању средстава, новим Законом о финансијској подршци породици са децом, који ће се примењивати од 1. јула 2018, прописана је уплата средстава непосредно на рачун запослених.