Суд није оборио кредит у „швајцарцима”
Уговор о кредиту у коме је критеријум за индексацију швајцарски франак није пао на суду. Наиме, Апелациони суд у Београду потврдио је првостепену пресуду којом је одбачена тужба за поништење уговора о стамбеном кредиту у швајцарским францима из 2008. године између клијента и банке. Истовремено одбијен је тужбени захтев за раскид тог уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка.
Ово је правоснажна пресуда, али тужиља још увек има право да уложи ванредни правни лек Врховном касационом суду. Наиме, Грађанско одељење судске праксе Апелационог суда у Београду у саопштењу је указало да се у овом случају „ради о 'пилот пресуди' – првој пресуди, која је експедована из суда, јер се очекује да незадовољна странка уложи захтев за ревизију како би Врховни касациони суд (ВКС) заузео правни став о овим спорним питањима”.
До доношења одлуке ВКС, судијама овог грађанског одељења предложено је да застану са одлучивањем по жалбама ради једнаког поступања у једнаким стварима, које се заснивају на истом чињеничном стању и правном основу, наводи се у саопштењу Апелационог суда.
У овом случају уговор о стамбеном кредиту у швајцарским францима закључен је 3. јануара 2008. године, а тужиља се обавезала да ће кредит враћати у месечним ратама са каматом по променљивој номиналној каматној стопи од 6,3 одсто на годишњем нивоу на дан закључења уговора, која представља основну каматну стопу банке увећану за маржу банке.
Међутим, тужбом од 16. децембра 2015. године корисница кредита је тражила од суда да утврди да је уговор ништаван, тврдећи да одредба о камати представља битан елемент уговора о кредиту, а закључењем анекса уговор није постао пуноважан јер одредба о камати „угрожава” опстанак читавог уговора о стамбеном кредиту.
Потврђеном пресудом Вишег суда у Београду одбачена је тужба у погледу тог захтева „због недостатка правног интереса јер је одредба о камати анексом уговора измењена и усаглашена са законом”.
Виши суд је одбио и евентуални тужбени захтев за раскид уговора о стамбеном кредиту због измењених околности, јер према ставу тог суда за то нису испуњени ни објективни ни субјективни услови.
Апелациони суд је овде закључио да промена валуте курса швајцарског франка није неуобичајена појава ни на домаћем ни на међународном девизном тржишту, напомињући у својој одлуци, да се раст курса било које валуте, па и швајцарског франка, у односу на динар, који се већ догодио у прошлости, могао предвидети.
– Ово посебно када се има у виду историјско кретање вредности динара у односу на немачку и остале валуте у протеклим деценијама, јер је опште познато да је депресијација динара током хиперинфлације у периоду од 1992. до 1994. године постојала на дневном нивоу и иста је износила преко 300.000.000 одсто, навео је Апелациони суд.
Додао је да код такве „историје” кретања курса динара у односу на светске валуте у блиској прошлости, депресијација динара у односу на швајцарски франак није непредвидива, те се то могло предвидети у време закључења уговора.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
