Да ли смо заборавили да пишемо пројекте
Независна културна сцена Србије представила је јуче у београдском Медија центру детаљну анализу резултата конкурса Секретаријата за културу Београда за 2018. годину, у сарадњи са Центром за емпиријске студије културе југоисточне Европе.
Према овој студији, највећи део новца из градског буџета добила су удружења грађана, са чак 49,10 одсто од укупних средстава или 57.059.500 динара.
Такође, према овој анализи, такозваним „сумњивим организацијама” подржано је на конкурсу 65 пројеката, док је пројеката укупно било 411. Под „сумњивим организацијама” овде се мисли на оне које нису регистроване за област културе, затим, на оне које су се као такве регистровале непосредно пред овај конкурс Секретаријата за културу или на оне које су се непосредно пред поменути конкурс пререгистровале тако да им култура постане основна делатност. Такве организације добиле су чак 30 одсто у односу на укупна средства, што износи 34.860.000 у односу на укупних 116.209.500 динара.
Међу примерима регистрације или пререгистрације пред конкурс у студији ЦЕСК-а налазе се: Удружење Скате Хелена, које је регистровано 24. јануара ове године, и које је за пројекат „Уметност у покрету” добило 800 хиљада динара, затим Удружење за помоћ деци, омладини и породици, које је регистровано 4. јануара, и које је за пројекат „Ја сам колико знам” добило 750 хиљада динара.
Организација УГ Протекта, регистрована 18. јануара, добила је 650 хиљада динара за пројекат „Овако се играло и певало”, а УГ ЦЕД група добила је 550 хиљада динара за радионицу фарбања јаја „Несвршена сфера”, иако је за културу пререгистрована 23. јануара ове године. Центар за оснаживање социјално искључених категорија грађана „4М” добио је 650 хиљада динара за таленте трећег доба и малу школу сликарства и веза, после пререгистрације од 22. јануара.
Удружење Лира Медиа се 25. децембра прошле године пререгистровало и за културу, па је тако добило 750 хиљада динара за пројекат „Свети Сава у априлу”. Модна креаторка Сузана Перић, за обележавање 20 година свога рада, добила је за тај „пројекат” чак 400 хиљада динара...
Анализа Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе показује колико је Независна културна сцена Србије, која укључује 50 организација и има кључну улогу у савременом стваралаштву, изгубила фаворизовањем квазикултуре. Дакле, чланице НКСС финансиране су за само девет пројеката, и са само 940 хиљада динара, док су „сумњиве” организације добиле подршку за 65 пројеката, са 34 милиона и 860 хиљада динара. У односу на 2016. годину, чланицама Независне сцене подржано је три пута мање пројеката и добиле су су пет пута мање новца из буџета. Стога постављају питање: „Зар смо заиста у тако кратком року заборавили да пишемо пројекте или је нестало потребе за уметничком продукцијом коју ми производимо и организујемо?”.
То што је од 80 поднесених пројеката Независне сцене подржано само девет, и што је од тражених 10.408.220 добијено 940 хиљада динара, (а притом није подржано ништа из области музике, књижевности, научноистраживачке делатности, филмске уметности, дигиталног стваралаштва...), у овој студији названо је „десетковањем” њихових пројеката.
Милица Пекић је јуче, супротно нетраспарентности рада комисија које су овако распоредиле буџет, дала пример тога како би комисије требало да раде. Јавност би имала увид прво у то ко су чланови комисија, који би оценом и образложењем оцене вредновали сваки пројекат, док би на основу средњих оцена и бодовног статуса сваког од пројеката била формирана ранг-листа пројеката, са одговарајућим додељеним средствима. Такође би било образложено зашто некоме новац није додељен.
Лука Кнежевић Стрика и Гојко Божовић (Српски ПЕН центар), подржали су даљу солидарност уметника, репрезентативних удружења, као и запослених у институцијама културе, који потписују петицију за оставку градске секретарке за културу Ивоне Јевтић и за поништавање овако вођеног конкурса.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
