Дукић: Поставићемо спомен-обележје на Казанима

Од нашег дописника

Сарајево – Иако су власти у Сарајеву спречиле неколико досадашњих покушаја надлежних институција из Републике Српске да поставе спомен-обележје у знак сећања на све страдале Србе у том граду у протеклом рату, од те идеје није се одустало. То је за „Политику” потврдио и председник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић који нам је открио да се озбиљно размишља о подизању спомен-крста на Казанима, јами поред које су убијани Срби, а неки и живи у њу бацани.

„На сваки наш покушај политичко Сарајево одговарало је да србочетничким снагама неће бити дозвољено постављање било каквог обележја на подручју Сарајева. Та порука упућена је прво 2003. године када смо намеравали поставити спомен-плочу на бившу сарајевску касарну ’Виктор Бубањ’ (садашња зграда Суда и Тужилаштва БиХ) у коју су затварани и мучени Срби, од којих неки ни до данас нису пронађени”, каже Дукић.

Исто се поновило, напомиње он, и при покушају постављања спомен-обележја у сарајевској Добровољачкој улици у којој је на почетку рата на најмоструознији начин убијено неколико десетина припадника ЈНА који су се мирно повлачили из града на Миљацки, као и у случају постављања спомен-крста на Златишту изнад Сарајева.

Логику Сарајева следе и власти у другим местима Федерације БиХ, попут Тузле где такође не дозвољавају да се подигне спомен-обележје убијеним припадницима ЈНА, злочин познатији као Тузланска колона. Под притиском власти из федералне општине Илијаш на спомен-обележју на масовној гробници у предратном српском  селу Чемерно, у којој су сахрањена 32 српска цивила која су муслиманске јединице убиле 10. јуна 1992. године на спавању, плочицом су прекривене речи „ратни злочин” и уместо њих написано „збивања”.

У Републици Српској, подсећа Дукић, није оскрнављено ниједно спомен-обележје које су Бошњаци поставили, почев од Сребренице, Вишеграда, Приједора, Корићанских стена и Мањаче, па до неких других места, иако у тексту, исписаном на тим обележјима, стоје речи и  „злочин” и „геноцид”.

„Сарајево је град у коме је страдало неколико хиљада Срба, у коме је било 126 логора, у којем постоје бројна стратишта сарајевских Срба, а једно од већих су Казани, локација на коју су муслимански ратници доводили Србе и ту их убијали, неке од њих и живе бацали у јаму. Тај злочин признао је и Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ у јуну претпрошле  године када је посетио Казане и изјавио да нема ништа против да се на том месту подигне спомен-обележје. И ми ћемо то урадити. Ускоро ћемо се обратити кантоналним властима у Сарајеву да нам дају дозволу да на Казанима поставимо спомен-крст у знак сећања на све страдале сарајевске Србе”, каже Дукић.

Из јаме Казани након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених Срба на том месту никада није званично утврђен. За злочине на Казанима осуђено је 14 припадника Армије РБиХ, а многи њихови саборци и помагачи у извршењу тих монструозних дела и данас су на слободи.