Макронов „паук”

Вилани одувек истиче важност што већег јединства науке и политике. Полази од тога да је политика, као и све друго, математичка једначина, а како је Француска супериорна у овом пољу, логично је да има одличне изгледе да освоји глобалну борбу за нове технологије. Макрону се допада како професор размишља па га укључује у све важне састанке. Овог месеца водиће га у САД, након што је с њим био у Кини у јануару. Математички геније у последње време често путује светом и убеђује стране инвеститоре да је наука сада у средишту француских амбиција. Страствени говори који плене пажњу иду му од руке. Срећа па Француска, попут Русије, Израела и Америке има високу свест о значају науке у друштву па се с пажњом опходи према својим врхунским научницима, иначе његове речи не би изашле из школске учионице, као што је случај с многим бриљантним научним умовима. Неговање научника део је француске културе. Бројне париске улице назване су по математичарима чија имена су исписана на Ајфеловој кули. Свестан тога, Вилани планира да се поигра с политиком и уздигне је до новог нивоа размишљања нераскидивог с алгоритмима. Испоставља се да је Макрон начинио сјајан потез поставивши га за амбасадора математике. Свет га воли. Зову га проповедник који путује планетом ширећи математичко јеванђеље. До сада је мршави научник који изгледом сличи романтичарским писцима, изузев у одређеним круговима, привлачио више пажње готик одевним стилом, широким краватама из 19. века и пауколиким брошевима, него занимљивостима које се чују на његовим предавањима. Страст према математици као суштинском састојку свега што нас окружује, од музике до политике, довела га је у сам научни врх – на чело института „Анри Поенкаре” при париском Универзитету „Пјер и Марија Кири”, а потом и у центар светског политичког живота. Његове способности да све синтетизује познате су још из студентских дана, када је изражавао и потребу да буде најбољи у свему што ради. Његови сарадници кажу да је екстреман у сваком погледу. Истовремено пише једном руком, другом куца по тастатури и обавља телефонски разговор. Ингениозан, али не суманут. Довољно вешт да убеди јавност да су највећи успеси нашег доба засновани за математичким формулама – финансије, ај-ти свет, „Гугл”, „Мајкрософт” – и да је математика кључ за постизање сваког циља, па и политичког.

Осим у бројеве, музику и клавир, Вилани је заљубљен у диносаурусе и пауке. Носи троделно одело, широку кравату, џепни сат и брош – чак и код куће. Једино док спава и вежба није тако одевен, мада је, каже, одуставши од стоног тениса престао да тренира. Више не носи ни диносауруса са собом, како је то радио у време студија, када је лутку, да би могла да дише, носио у полураскопчаном ранцу. Након предавања остављао јој је на видном месту књигу из математике да се не досађује. Годинама касније сазнао је да је то исто радио са лутком медведа његов идол Алан Тјуринг, отац модерног рачунарства и концепта алгоритама који се данас користе. Медији су опседнути и његовим брошевима у облику паука, али он не жели да открије због чега их носи јер сматра да сваки човек мора бити обавијен неком мистеријом. На оно непознато у њему Макрон и рачуна. Вилани је његов паук који на оригиналан начин протеже француску мрежу светом.