Манимо се прича о развоју града шопинг-моловима

– То значи и да престанемо само да испуњавамо форме и захтеве већ да и овако ограничене ресурсе паметно и пажљиво искористимо пре свега стварајући системска решења. За Нови Сад је добро што ће добити нове културне станице и музичку и балетску школу, али нажалост на овим пројектима се показује недостатак системских решења. Оба су добијена без архитектонског конкурса, на јавној набавци са јединим условом да најјефтинији пројекат побеђује. ДАНС је благовремено указао на овај проблем, али градска администрација се одлучила за најјефтиније, а не најквалитетније решење. Неки новац биће потрошен, а вероватно је пропуштена прилика да добијемо објекте од архитектонског значаја. Осим што ће то бити слика којом ћемо се представити европској јавности, пада још теже ако имамо у виду да се овакви типови објеката граде изузетно ретко.

Концертна дворана ниче међу зградама на Лиману, а у старом језгру Новог Сада огроман стамбено-пословни комплекс. Како би град требало да развија своје правце, веће улице и булеваре?

За почетак морамо да се манемо приче о томе да стамбене зграде и шопинг-молови развијају град. Град се развија пре свега инфраструктуром и квалитетним јавним просторима и садржајима. Они повећавају квалитет живота становника, а од насељених места „праве” градове, вароши или села. Нажалост, за инфраструктуру је потребно време, пуно времена, а у данашњој трци са брзим обртом капитала и рејтинзима, мало ко има храбрости за тако нешто. Зато имамо потребу да градимо предимензионисане стамбене зграде у центру града. Пример за неразумевање начина развоја града је Булевар Европе. Зашто се на овом новом широком булевару нису дозволили високи објекти и тако реаговало на незаситост тржишта некретнина? Нови Сад би добио своју „неолибералну осу”, поред „политичке” – Булевар Михајла Пупина и „друштвене” – Булевар ослобођења, и на тај начин се заштитио историјски центар града од мегаломаније. Уместо тога, „патуљасте” зграде сведоче о нашим дометима на почетку 21. века.

Градоначелник каже да Новосађани не треба да се плаше промена, изградње града. Где су замке, постоји ли нека црвена линија?

Градоначелник ће од нас као струке увек имати подршку за овакве поруке, ако се оне не изјављују на отварању градилишта неког приватног стамбеног објекта или шопинг-центра. Архитектура не постоји без прогреса и изградње, али само када причамо о стварном прогресу. Изградња шопинг-центра у другој деценији 21. века то није. Политичари су увек користили архитектуру као „алат” за изградњу свог места у историји. Проблем је у начину употребе овог „алата”. Визија и храброст доносе вечни рејтинг. Зато Бранко Пешић или Јован Дејановић имају и данас ове високе рејтинге. Са друге стране, убеђени смо да ДАНС може правилно да делује једино ако је укључен у системске токове у граду. Комуникација са градском администрацијом никад није лака, али је увек корисна. Показује то и последњи пример конкурса за главне градске тргове, где је и ДАНС са СУЛУВ-ом и УПИДИВ-ом иницирао побољшање квалитета расписаног конкурса.

Чини се да се одустало од рушења „Спенса” који грца у губицима. Какав је „Спенс” архитектонски објекат и шта са њиме?

Колико год пута чуо ову информацију о рушењу, увек верујем да је она у ствари првоаприлска шала, те се према томе тако и треба односити. Уместо да размишљамо о таквим скупим и беспотребним авантурама, сврсисходније је уложити нека средства и окупити стручну јавност из различитих професија како би се покушао пронаћи модел коришћења „Спенса” у будућности. Срећом, овај фантастични објекат поседује огромне просторне потенцијале и могућност трансформације, потребно је само наћи начин.