Седам деценија града бригадира

Јер када је 1924. године Петар Кокотовић на Тошином бунару отворио кафану „Нови Београд” тешко да је и сам, али и било ко други могао да замисли да је утемељен назив за целу општину, која ће за двадесетак година почети да ниче на овом тлу. Власник кафане је предодредио име. Уздизање првих стамбених блокова у њој кренуло је ипак после Другог светског рата – 11. априла 1948, што је и Дан општине.

Највећи део терета изградње Новог Београда поднели су чланови омладинских бригада. У прве три године градилиште на левој обали Саве окупирало је више од 200.000 младих ентузијаста који су желели да помогну развоју своје земље.

Све се радило ручно – од сејања песка и мешања малтера до преношења материјала – и уз помоћ коњске запреге. „Ашов, крамп, лопата, пијук и колица, то је оружје сваког омладинца”, „Две су пруге готове, ал’ то није доста, градићемо Београд да буде ко Москва”... ориле су се песме „орук” генерација које су замочварену леву обалу Саве као учесници омладинских радних акција претварале у ново насеље.

Радило се свакодневно. Дан је бригадирима почињао у пет, а онда су на реду били гимнастика, доручак и подизање заставе. У шест је почињао посао и до 13 сати прекидан је само једном, на двадесет минута, када је било време за маренду.

Градитељи су се међусобно такмичили јер освојити титулу ударника или за своју бригаду изборити опис „ударничка” била је за њих највећа награда. Чак их је и Тито 1950. године упозорио да не смеју превише да се напрежу и да им у првом плану мора бити брига о људима. Маршал их је једном приликом и посетио.

„Одлазећи са градилишта, Титова кола су се једва пробијала кроз масу омладине. Сви су желели да се са њим рукују”, записује Ристановић и додаје: „Пустите ме да одем”, каже им он кроз смех. „Стварате оволику гужву, а може нас неки Бугарин или ко други видети одозго са Калемегдана и јавити својима да сте се побунили против мене”. На ову Титову шалу, сведочи аутор, омладинци су још јаче запљескали, кличући: „Ми смо Титови, Тито је наш”.

Мрежа булевара, модерна шеталишта, блокови зграда са пуно зеленила убрзо су потпуно изменили лице овог дела Београда.

Нови Београд се убрзано развијао и од „београдске спаваонице” за само неколико деценија прерастао је у пословни центар где су седишта међународних компанија и финансијских институција и друга значајна здања. Центар многих државничких послова и церемонија постала је Палата федерације (данас Палата Србија), а културне тачке Музеј савремене уметности и „Сава центар”.

Осим највећим конгресним центром, од пре десетак година Нови Београд се поноси и „Штарк ареном”, највећом спортском двораном у овом делу Европе, а познат је и као Мека куповине у главном граду.

Село Бежанија прво насеље

Насељавање садашњег Новог Београда, стоји у записима, почело је још у време Османлија, а прво насеље било је село Бежанија. Намере за градњу модерне општине на неискоришћеном мочварном земљишту потичу из двадесетих година 20. века, али већ 1937. на њему је почело да се издиже Старо сајмиште.

Оно нажалост врло брзо после отварања  постаје злогласни нацистички концентрациони логор. Када је реч о организованој градњи и уређењу Новог Београда, у хроникама је забележено да је на пример Студентски град никао на простору где су се до тада налазиле баште са купусом и виногради.

Грб од 2003.

Бежанија је припојена 1955, а неколико година касније стварају се и Ледине

Највиша тачка је на Бежанијској коси

На почетку градње Новог Београда два дела града повезивали су само Стари савски и железнички мост. Педесетих је подигнут Бранков, седамдесетих „Газела”, а 2012. и најновији Мост на Ади

Новобеоградски блокови 1984. добили су и трамвајски везу са старим делом града преко Старог савског моста, а она би наредне године требало да буде проширена јер је у току постављање шина и на Мосту преко Аде

Грб и заставу добила је 2003.

Званично има 214.500 становника, незванично више од 300.000

„Телевизорка”, „Пендрек”, „Сиротица”, „Бесна кобила”, „Шест каплара”… неки су од „сликовитих” назива новобеоградских зграда

Дела бригадира

– Студентски град

– Блокови 7 и 7а

– Павиљони

– „Газела”

– КБЦ „Бежанијска коса

– Палата Србија

– Дом културе „Нови Београд”