Више квоте за наше вино

За домаће винаре и виноградаре из Брисела, где се у оквиру пете рунде техничких преговора разговара о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању, стижу изразито добре вести. Бриселски званичници вољни су да нам, у оквиру Протокола који регулише промет вина и алкохолних пића између Србије и ЕУ, повећају квоту за извоз на тамошње тржиште на 63.000 хектолитара.

Ово је значајан помак у односу на преговоре који су вођени средином јула у Београду, када нам је "сигнализирано" да се можемо надати квоти за бесцаринску продају од 55.000 хектолитара. Тих 63.000 хектолитара је, иначе, количина која је чак 2,5 пута већа од наших садашњих извозних резултата који се мере на око 25.000 хектолитара у просеку за последње три године. Отуда је ово и значајан стимуланс за увећање ове наше производње.

Поменута квота рачуна се као асиметрична, јер смо ми ЕУ одобрили да за наше тржиште има квоту од 25.000 тона, и то такође без царине. Овим је њима учињена значајна концесија, јер се на њихова вина плаћала царина од чак 30 одсто. Процењује се да овај уступак неће превише угрозити домаћу производњу зато што се у случају увоза из ЕУ, највише из Италије и Шпаније, купују скупља вина, која још чине нижи постотак укупне потрошње у Србији. У укупном увозу и даље је највише македонских вина, чак око 65 одсто, а посебан проблем је што управо она својом јевтиноћом угрожавају домаћу производњу.

Извоз вина са ових простора у ЕУ, иначе, никада није био на слободном режиму, већ на квотама. Како нам је ЕУ увек одређивала квоту вишу од наших могућности, питање њене висине никада није било од претераног значаја за нашу јавност. Примера ради, после распада велике државе ЕУ је 1996. године за цело то подручје прописала квоту од око 550.000 хектолитара, а важио је принцип ко пре успе да извезе вино. После петооктобарских промена одобрена нам је квота од 55.000 хектолитара.

У оквиру Протокола о вину, како нам је изјавио Дарко Јакшић, начелник у групи за виноградарство и винарство Министарства пољопривреде, који је на преговорима у Бриселу, било је речи и о заштити географског порекла и у том смислу ЕУ ће поштовати наше заштићене називе географског порекла за вина. Добра вест да та листа заштићених назива неће бити коначна, већ се отварају врата да се на њој убудуће нађу и, на пример, "бермет" и "прокупац жупски". Заузврат ми се обавезујемо да ћемо поштовати називе заштићене у ЕУ и да на домаће производе нећемо стављати називе као шампањац, армањак, кјанти, коњак и остало.

Протокол о алкохолним пићима неће бити овога пута завршен, што је за нас добра вест, јер нам то даје могућност да накнадно покушамо да заштитимо називе наших познатих алкохолних пића. У том смислу најављен је и долазак експерта ЕУ у Србију који ће са нашим стручњацима радити на заштити тих назива. По Јакшићевој оцени, шансе нам нису велике, јер смо својевремено пропустили да заштитимо неке називе као што је "шљивовица".

Повећање квоте за бесцарински извоз вина у ЕУ свакако је шанса за домаћу производњу која је, није никаква тајна, у сталном паду. У регистру Министарства пољопривреде је само 18.000 хектара активних винограда, а они сматрају да их и са оним нерегистрованим нема више од 25.000 хектара. По званичној статистици, има их чак 64.000 хектара, а по истом извору пре неколико деценија рачунало се да имамо стотинак хиљада хектара под виноградима. Разлози за драстично смањење ове производње су разни, почев од пореске политике која је вино изједначавала са другим алкохолним пићима и опорезивала га по истој стопи, затим пад стандарда, али и недостатак укупне политике према виноградарству, тако да се производило више стоних, неквалитетних вина, која нису по укусу страних купаца, а мање врхунских квалитетних на којима се може зарадити.