Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Амерички ријалити

Шеф Беле куће је заборавио колико се супротстављао америчком интервенционизму у време предизборне кампање
Амерички ријалити
Уси­ја­на ре­то­ри­ка на ре­ла­ци­ји За­пад–Ру­си­ја нео­п­ход­на је Трам­пу да де­ман­ту­је би­ло ка­кву бли­скост са Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном (Фото АП)

Наде да ће Доналд Трaмп одустати од блискоисточне милитантности и конфронтације са Русијом разорене су за 70 минута у салвама крстарећих ракета испаљених на Сирију под оптужбом да је режим Башара ел Асада употребио хемијско оружје. 

Као и 2013. и 2017. године – без чврстих доказа, само уз „дубоко уве-рење” да су власти у Дамаску одговорне за смрт десетина цивила у граду Дума – САД, Британија и Француска одлучиле су се на ваздушни удар не остављајући никакав простор могућности да су напад извели сиријски побуњеници или припадници неке од исламистичких група како би компромитовали Асада у тренутку када он консолидује власт. 

Ослањајући се на агресивнији приступ, супротно саветима недавно смењених чланова његовог кабинета, Трамп је потврдио растући утицај новог саветника за националну безбедност Џона Болтона, позна-тог по томе што је био један од аутора фабрикованих доказа напада на Ирак 2003.

Трамп се придружио дугој листи америчких „ратних председника” приказујући себе као неког ко је спреман да се на сиријском полигону директно супротстави Русији, фактичком победнику рата у Сирији. Он прозива Москву и Техеран да стоје иза режима „масовног убице који убија недужне мушкарце, жене и децу”. 

Очекивано усијана реторика на релацији Запад–Русија неопходна је Трампу да демантује било какву блискост са Владимиром Путином који је у Вашингтону оптужен да је помогао Трамповом избору за председника. Критика Ирана служи му као нов алиби да средином маја извуче САД из нуклеарног споразума. 

Напад на Сирију је у функцији америчке политике али не наговешт-ава даљу ескалацију. Спектакл Трамповог ријалитија пласираног кроз класичну „хуманитарну забринутост” због „варваризма и бруталности” далеко надилази реалне опасности глобалног сукоба, иако је координисана акција, не случајно, попримила помпезне димензије.  

Трампу је неопходно да покаже чврстину према Москви, али он није саопштио да повлачи наговештени позив руском председнику да посети Вашингтон. Нити одустаје од намере да 2.000 америчких војних саветника повуче из Сирије. 

Селективна дејства и пажљиво избегавање руских инсталација говоре да је главни циљ операције „васпитне природе”: како би се Асад одвратио од сличних будућих акција, а не рушење режима – што је неостварен сан Запада од времена покретања Арапског пролећа у Сирији 2011.  

Американци и Руси наставиће да ломе копља око правне засновано-сти напада – која не постоји – али и око тога да ли има доказа о употреби хемијског оружја. Запад тврди да има, Асад и Руси понављају да нема.  

Зашто би Асад ризиковао хемијско оружје, исто оно које је 2014. изнето из Сирије и уништено уз међународни надзор? Зашто Запад не допушта међународну истрагу трагичног инцидента коју захтева шеф руске дипломатије? Ако су уништена сиријска хемијска постројења, шта је са инкриминисаним гасовима?  

Све подсећа на 2013. када је администрација Барака Обаме лажно оптужила Асадов режим за напад хемијским оружјем у месту Гута. Касније се утврдило да сарин употребљен у том нападу није био исти као онај којим је тада располагала сиријска армија. 

Утврђено је да су Американци у Либији прикупили хемијско оружје  које је ЦИА преко Турске послала за Сирију где су га џихадисти Фронта Нусра употребили против цивила а потом оптужили Асада. Симптоматично је да су инспектори УН имали мандат само да утврде да ли су забрањени бојни отрови употребљени, али не и ко их је употребио.  

Зашто је – сем задовољења Трамповог ега – напад изведен само неколико сати пре него што је мисија Међународне организације за забрану хемијског оружја јуче изашла на терен у Думи да би испитала околности прошлонедељног напада? 

Обама се одупро притисцима да Сирију казни због преласка „црвене линије”, док је Трамп 2017. узвратио салвама 59 крстарећих пројектила. Најновија „хуманитарна интервенција”, која је окупила исте актере као својевремено у Либији, делује цинично.  

Трамп ће можда мало демфовати унутрашње критике свог приступа Русији, али ново кршење међународног права пропраћено милитантношћу значи да је заборавио колико се супротстављао америчком интервенционизму у време предизборне кампање. 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... svaka cast za ovaj komentar gospodina Jaksica ... prosto da covek ne poveruje ... i kako je moguce da kada pise o Srbiji,njenim unutrasnjim problemima,putu kojim treba da ide onda nema alternative ... samo EU,samo zapad i njegove vrednosti ... a ima itekako alternative i to samo jedne ... Srbija na prvom mestu i kako kaze nas narod ,,u se i u svoje kljuse ..." ...
Raca Milosavljevic
... prosto neverovatno da gospodin Jaksic napise ovakav komentar ... cudo nevidjeno ...i kako je moguce da kada pise o Srbiji i njenim unutrasnjim problemima uvek kaze da nam sa zapada samo dobro dolazi,da nas vole i da treba na njih da se ugledamo ...,,EU nema alternativu" kako bi rekli nasi vodeci politicari ... a ima alternativu ... alternativa ja Srbija i u se i u svoje kljuse ...
nikola andric
Americki rijaliti: moralne lekcije Rusiji i Iranu posle Vietnama, Iraka, Libije, Afganistana ,itd., pa jos od Trumpa.
Milica M
Američka politika i moral - dva pojma nespojiva, dva veka unazad, a i unapred.
Mirko
Da li je moguće zaboraviti istoriju u EU. Utkud Francuska u koaliciji sa Amerikom i Britanijom. Kako je moguće da dve najvažnije članice EU imaju različit odnos do tako važnog pitanja, napada na Siriju. Koliko je čvrsto Nemačko-Francusko prijateljstvo? Čvrso je onoliko koliko je to u interesu Amerike i Britanije. Je li to zajednička politika EU. Odluka Makrona da učestvuje u napadu na Siriju, srušila je zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Takoodje obrukala je demokratsku i slobodnu Francusku, kao i sve njene dosadašnje lidere koji su imali svoju politiku i razmišljali svojom glavom.
Aleksandar
Zadnji njihov predsjednik koji je mislio svojom glavom je De Gol. Ostalo sarlatani, i ljudi mentalnog sklopa za sve drugo sem za funkciju predsjednika drzave kao sto je Francuska. Francuska se obrukala na Balkanu devedesetih, a ovo sad je samo nastavak te politike.
Petar Ilic
"Шеф Беле куће је заборавио колико се супротстављао америчком интервенционизму у време предизборне кампање". Pre ce biti da je autor "zaboravio" da se u savremenoj politici prica jedno tokom politicke kampanje a na vlasti radi sasvim suprotno. Nije morao da ide u Ameriku da trazi primere za to. Imao ih je bezbroj i u svojoj zemlji. Pa onda stav o "cvrstim dokazima" kao potrebi da se krene u rat. Opet jedna o novinarskih izmisjotina i pored bezbroj primera iz skorije proslosti da je za rat potrebna odluka da se ide u rat, a ne dokazi zbog kojih treba ici u rat. Bez dokaza je bombardovan Irak. Bez dokaza je bombardovana Srbija na Kosovu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.