Бебе у канцеларијама

Од високо развијених земаља, само Сједињене Америчке Државе и Аустралија немају регулисано породиљско одсуство. Према једној студији коју је радио Харвард, међу 168 држава, САД се налазе на дну листе по питању државне бриге о правима породице.

Можда су баш из тог разлога најмање 83 велике америчке компаније дозволиле запосленима да долазе на посао са бебама. Уз жељу да помогну родитељима, они се надају да ће им запослени постати лојалнији. Око тога се у јавности, наравно, подигла велика прашина. Магазин „Тајм” је изнео низ разлога запослених који немају децу, а који се противе одлуци менаџмента компаније да радно време у канцеларији проводе заједно са бебама својих колега. Они се жале на плач и цику, „парфем” који се шири из напуњених пелена, а кажу да се не осећају пријатно ни кад у канцеларији затекну колегиницу док доји бебу.

Колико заиста родитељ који је дошао с бебом на посао може да ради свој посао и да не омета колеге испитивали су Зое Вилијамс, Имоген Тилден и Јан Прајор, новинари „Гардијана” и сами млади родитељи.

Све троје закључило је да идеја довођења детета на посао „има доста рупа” и да је тешко изводљива. Зое и Имоген већину посла обављају код куће и повремено долазе у канцеларију да провере електронску пошту и обаве телефонске разговоре.

Тог дана кад је Зое одлучила да поведе и шестомесечног Тарстона изгледало је да све иде наопако. Није стигла да се нашминка, нити је обукла чисту гардеробу. На важан састанак закаснила је скоро пола сата. Ипак, надала се да ће дан протећи без већих проблема, јер је Тарстон мирна беба.

– Врло брзо сам се уверила да ни такву бебу не треба водити на посао. Немам трему од јавних наступа, али ме је ухватио страх кад је Тарстон насред састанка почео да испробава своје гласовне способности. То је трајало десетак минута и присутни нису замерили, али ја сам се непријатно осећала – рекла је Зое и додала да је дошла до закључка да, уколико се укаже потреба да се у исто време обави неки посао и пази на дете, једно од та два неизбежно мора да трпи.

Чини се да је лако обавити канцеларијски посао док беба седи у крилу. Међутим, они који су то пробали закључили су да више пажње поклањају бебиним покретима него ономе што се налази на столу.

Имоген Тилден није могла ни да замисли да се од своје десетомесечне Мири одвоји на неколико сати. Због тога јој се допала идеја да је поведе на посао. Пре него што је кренула у канцеларију покушала је да је успава. Међутим, то се није десило. Како је Имоген с бебом ушла у канцеларију, беба је почела да се вере уз сталак за компакт дискове, а кад ју је спустила на под пронашла је гомилу недељника и почела да их цепа и грицка. Имоген је схватила да је време за бебину ужину. Како на послу нема мирног кутка у који би могла да се склони и подоји ћерку, она је унапред припремила бочицу. Проблем је био и промена пелена, али и ту се снашла. Двадесетак минута је мирно радила за компјутером захваљујући колегиници која се играла са њеним дететом, али кад ју је поново узела у крило, беба се дочепала тастатуре и миша и у тренутку је све нестало са екрана. Нешто касније, Имоген је покушала да обави неколико телефонских разговора, у чему ју је онемогућио Мирин „умилни гласић”. На крају је, око 13 часова, позвала свог мужа да дође по бебу и одведе је кући. Чим су изашли из зграде, Мири је заспала.

Јан Прајор је такође ушао у канцеларију са закашњењем од 15 минута, јер се он и беба Чарли нису баш најбоље снашли без маме. Следећи женина упутства, он је пожурио да му што пре бочицу стави у руке, јер је упозорен да ће свако кашњење са оброком изазвати проблеме. Задовољан што је успео бар то да обави на време, пола сата касније Јан је сео за сто и почео да ради. Мислио је да ће се беба мирно играти са играчком коју јој је дао.

– Било је немогуће да се на било шта концентришем, јер је Чарли покушавао да загризе ногу од столице. Једва сам обавио само један телефонски разговор и прегледао новине. Било је немогуће радити било шта са Чарлијем у крилу. Изашао сам напоље, сео у кафе и одатле позвао Чарлијеву маму да дође по њега – рекао је Јан Прајор.

Зое и Имоген сматрају да су стекле искуство доводећи бебе на посао.

– И бебе имају своју личност. Не можете их натерати да спавају само зато што је ноћ, као што неће хтети ни да узму играчку коју им ви намећете. Тако исто их не можете ни довести на посао и оставити у неком углу док ви радите – рекла је Зое Вилијамс.

– Осећала сам се чудно док сам се приближавала радном столу. При повратку на посао после порођаја најтеже ми је билода поново „пронађем” себе. Било је дивно довести у канцеларију Мири, али сам схватила да сад имам два идентитета и да треба да их држим одвојено – испричала је Имоген Тилден.