Месне заједнице остале без домаћина

„Уки­да­њем се­кре­та­ра ме­сних за­јед­ни­ца ми смо до­ве­де­ни у не­рав­но­пра­ван по­ло­жај, а град­ска упра­ва ни­је по­што­ва­ла два основ­на на­че­ла у свом ра­ду, на­че­ла функ­ци­о­нал­но­сти и ефи­ка­сно­сти” ка­же за „По­ли­ти­ку” Пе­тар До­ро­сло­вач­ки, пред­сед­ник са­ве­та МЗ Же­ле­знич­ко на­се­ље. Ова ме­сна за­јед­ни­ца има око се­дам хи­ља­да ста­нов­ни­ка и огром­не ин­фра­струк­тур­не про­бле­ме, на­во­ди До­ро­сло­вач­ки. Око 30 од­сто до­ма­ћин­ста­ва ме­сне за­јед­ни­це не­ма во­до­вод, 60 од­сто не­ма ка­на­ли­за­ци­ју, по­ло­ви­на ули­ца је не­ас­фал­ти­ра­но. „Ка­да смо у прет­ход­ном пе­ри­о­ду, док смо има­ли се­кре­та­ра и сва­ки час има­ли ко­му­ни­ка­ци­ју с гра­дом и ње­го­вим слу­жба­ма, те­шко успе­ва­ли да ре­ши­мо не­ки од ко­му­нал­них про­бле­ма, шта тек са­да мо­же­мо да оче­ку­је­мо. Про­шле го­ди­не смо има­ли 120 при­ја­ва и жал­би гра­ђа­на, од че­га је ре­ше­но тек 10 од­сто”, на­во­ди До­ро­сло­вач­ки. Про­сто­ри­је ме­сне за­јед­ни­це сад се от­кљу­ча­ва­ју са­мо два пу­та сед­мич­но по три ча­са, а осо­ба ко­ја он­да ра­ди као се­кре­тар ме­сне за­јед­ни­це „оп­слу­жу­је” још три ме­сне за­јед­ни­це. Не­дав­но је и она да­ла от­каз у град­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји те је за­ме­ње­на но­вом слу­жбе­ни­цом ко­ја пре­ко сед­ми­це мо­ра да „оп­тр­чи” че­ти­ри ме­сне за­јед­ни­це. 

До­ро­сло­вач­ки ка­же ка­ко је још пре две го­ди­не на ме­сне за­јед­ни­це пре­ба­ци­ван те­рет ор­га­ни­за­ци­је и по­зи­ва­ња гра­ђа­на око из­да­ва­ња лич­них до­ку­ме­на­та, ле­га­ли­за­ци­је град­ње, уво­ђе­ња у по­ре­ску еви­ден­ци­ју, а са­да се све то уки­да, сма­њу­је се ни­во ак­тив­но­сти у ме­сним за­јед­ни­ца­ма, а про­сто­ри­је ко­је су вла­сни­штво гра­да звр­је пра­зне, што је, ка­же, но­ви вид не­ра­ци­о­нал­но­сти. 

Не­дав­но се ло­кал­ним ме­ди­ји­ма на уки­да­ње се­кре­та­ра по­жа­лио и Оли­вер Ви­цаи, пред­сед­ник са­ве­та МЗ Но­во Се­ло, у ко­јем жи­ви без­ма­ло 10.000 ста­нов­ни­ка, ко­ји ка­же да су због то­га што не­ма­ју се­кре­та­ра мо­ра­ли да пре­ки­ну мно­ге ак­ци­је на по­бољ­ша­њу усло­ве жи­во­та љу­ди у овом де­лу гра­да јер не­ма ко да их спро­ве­де.

„Ни­је до­бро, али сна­ла­зи­мо се”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Алек­сан­дар Ран­ко­вић, пред­сед­ник скуп­шти­не МЗ Пе­шча­ра, јед­ног од та­ко­ђе ве­ли­ких на­се­ља с мно­штвом, пре све­га ин­фра­струк­тур­них про­бле­ма. „Има­мо до­ста при­ту­жби гра­ђа­на, на­ро­чи­то са­да на­кон зи­ме, мно­го је про­бле­ма и у са­о­бра­ћај­ној ин­фра­струк­ту­ри. По­што не­ма ни­ко­га у ме­сној за­јед­ни­ци, љу­ди са­да до­ла­зе код ме­не ку­ћи.” Наш са­го­вор­ник на­во­ди да је се­кре­тар не­ка­да имао и уло­гу ме­ста оку­пља­ња ста­нов­ни­ка: „Мно­ги су зна­ли да је ту се­кре­тар, до­ла­зи­ли су да по­раз­го­ва­ра­ју”, али да ни то­га ви­ше не­ма. Ме­сна за­јед­ни­ца је до­би­ла ис­по­моћ из град­ске упра­ве у ви­ду се­кре­та­ра ко­ји исто­вре­ме­но тај по­сао ра­ди у че­ти­ри ме­сне за­јед­ни­це. „Не­рет­ко и сам оста­нем у про­сто­ри­ја­ма ме­сне за­јед­ни­це, до­бро­вољ­но ту бо­ра­вим јер сам у до­брим од­но­си­ма с љу­ди­ма и они ту до­ла­зе да се обра­те за по­моћ или на не­што да се по­жа­ле.”