Дуг пут до нових линија „БГ воза”
Неколико година најављивана друга линија „БГ воза” од Ресника до „Прокопа” коначно је успостављена. Два главна предуслова за покривање нове трасе „БГ возом” били су ремонт пет возова, што је прихватила Европска банка за обнову и развој, али и обнова пруге Распутница Г – Раковица – Ресник. Тако ће после скоро осам година откако је покренут „БГ воз” у њему, осим путника на потесу од Овче до Батајнице, моћи да уживају и путници на траси од „Прокопа” до Ресника.
Али, жеља за ширењем мреже градске железнице већ дуго постоји и у другим деловима града. То прижељкују становници Младеновца и Лазаревца. Ипак, као реалнију трећу и четврту линију надлежни су пре неколико месеци најавили ону од Новог Београда до аеродрома и Сурчина, као и ону од Макиша до Аде Хује. Али, и за трасе које прижељкује део Београђана, и за оне које најављују надлежни, једна од већих препрека је возни парк. Постојећи, којим ће се покривати прве две линије, довољан је само за ове две линије. Свака нова линија захтевала би и нове возне композиције за градску железницу. А то захтева и време и приличан новац.
Како су још пре неколико месеци нагласили у Секретаријату за јавни превоз, „Железница” сама не може да набави нове возове, већ то мора да одобри влада. Град јесте спреман да трасу „БГ воза” продужи ка Лазаревцу и Младеновцу, али како су указали у секретаријату, морала би да се направи финансијска конструкција. Од тренутка када се новац одобри до пуштања прве гарнитуре у саобраћај потребно је око три и по године због бројних процедура.
За разлику од могућих линија „БГ воза” ка Лазаревцу и Младеновцу, оне до аеродрома и Аде Хује су већ уцртане у Саобраћајни мастер план Београда. Уређење трасе до аеродрома и Сурчина, уверавају надлежни, не би требало да буде прескупо јер је олакшавајућа околност што је реч о равничарском делу престонице. Замисао је да се, када ова идеја почне да се спроводи у дело, примени сличан модел као код станице у Батајници. То значи да би Сурчинци и радници индустријске зоне која се развија у том делу Београда до станице могли да долазе аутобусима и аутомобилима, а одатле би ка центру настављали „БГ возом”.
Судбина линије од Макиша до Аде Хује прилично ће зависити од развоја планираног метроа. Познато је да ће, према најавама садашње градске власти, прва линија метроа бити из Макиша, па је зато идеја да се уведу преседачке тачке и добре везе метроа и „БГ воза”. Возови градске железнице би кретали из Макишког поља, пролазили би кроз тунел Макиш – Раковица, а путовање би завршавали на Ади Хуји. За ову линију, како је најављено, искористиле би се и две постојеће тунелске цеви на Карабурми.
Када и ако заживе све ове замисли надлежних у престоници, намера је и да се за цео Београдски железнички чвор уведе телекоманда како не би било грешака и кашњења. Из једног центра управљало би се свим возовима.
Визије из Саобраћајног мастер плана требало би да буду спроведене до 2033, што значи да би овај временски рок требало да обухвати и успостављање треће и четврте линије „БГ воза”.
Додатне користи за путнике на градској железници
Путници „БГ воза” пре него што добију нове линије моћи ће да рачунају на уређеније станице којима ови возови већ пролазе. Како је у току модернизација пруге од „Прокопа” до Старе Пазове, житељи престонице који се возе градском железницом после тих радова требало би да добију две нове станице (Камендин и Алтина), али и преуређене станице Тошин бунар, Батајница, Земун и Нови Београд.
Све станице имаће исту висину перона, свуда ће бити постављене и надстрешнице и осветљење, а из једног у други воз ће се прелазити подземним пролазима и потходницима.
Од 2010. као јавни превоз
„БГ воз” део градског јавног превоза постао је 1. септембра 2010. године. Тадашња Градска управа са „Железницама Србије” у оспособљавање ове врсте превоза уложила је 1,5 милијарди динара. Пре покретања градске железнице ремонтовано је девет композиција које су до тада пропадале, а модернизоване су и шине и завршена два колосека на станици „Београд центар”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
