Саудијски фронт против Ирана

Док је већина земаља Персијског залива отворено подржала ракетну акцију САД, Британије и Француске, завршна резолуција позива на преговорно решење конфликта и на прекид страног мешања у послове арапских земаља – што је директна референца на турску војну интервенцију у Сирији.

Присутни лидери 17 од 22 чланице Арапске лиге (Сирија је суспендована новембра 2011, после избијања рата) идентификовали су Иран као главну претњу за стабилност. Саудијци упозоравају да Иран жели да створи верске поделе у региону, да обори режиме по Персијском заливу и да прошири шиитски утицај преко кога би стекао доминацију и „преузео контролу над исламским светом”, како је на крају самита поручио шеф саудијске дипломатије Адел ел Џубеир.

Већина Арапа дели саудијску бригу око „иранског експанзионизма”, подржава позив краља Салмана међународној заједници да заузме оштрији став према „регионалним агресијама” и позива да иранске милиције напусте Сирију, Ирак и Јемен, али изостала је претећа порука какву су домаћини прижељкивали.

Иранско питање било је у врху агенде, посебно имајући у виду постојеће разлике између САД и ЕУ око будућности споразума о нуклеарном програму из 2015. Ријад, водећи противник споразума, подржава Доналда Трампа у намери да извуче Америку из договора.

Трамп прети да повуче САД из договора до средине маја уколико Европљани не наговоре Иран да дотле прихвати ревизију одређених одредби споразума и омогући ограничења свог програма развоја балистичких ракета – што није садржано у договору из Беча.

Шефица дипломатије ЕУ пренела је у Дарану да Европљани нису успели да убеде Техеран, а процена је да су шансе да Иран промени свој став никакве. Иако не желе да Трамп напусти споразум, Иранци кажу да неће попустити пред притисцима.

У Бриселу страхују да ће, уколико Трамп повуче Америку, Иран сматрати да више нема никакве обавезе, па би могао да несметано настави своје нуклеарне активности и тиме активира нуклеарне амбиције Саудијске Арабије, где већ отворено говоре о „нуклеарним правима”.

Јордански краљ Абдулах Други отворио је самит истичући важност решења израелско-палестинског проблема по принципу „две државе”. Подршка Палестинцима утицала је да окупљање буде преименовано у „Самит Кудс”, што је арапски назив за Јерусалим.

Арапи очекују да Трампова администрација за неколико недеља представи свој план свеобухватног политичког решења за Блиски исток. План би могао да послужи као основ за обнову замрзнутог израелско-палестинског мировног дијалога и да понуди нов регионални поредак по коме би се водеће арапске сунитске земље, попут Саудијске Арабије и Египта, сврстале уз Израел и САД и тако суочиле са иранским претњама користећи санкције или „друга средства”.

Јавна је тајна да Саудијци и друге земље Персијског залива имају блиску сарадњу са Израелом успостављену на заједничким страховима од опасности да Иран прошири утицај из Либана, Ирака и Сирије управо према подручју залива, почевши са Јеменом.

Лидери обе палестинске ривалске фракције не верују, међутим, да би план могао да им обезбеди права која очекују, без обзира на то што Трамп помиње „пријатна изненађења”.

Арапски амерички савезници, неспремни да критикују Израел, саветују палестинског председника Махмуда Абаса да прихвати оно што се нуди, знајући да је то мање од онога што је нуђено раније, али и свакако мање од онога што би могло да уследи. Подсећа се како је Јасер Арафат пре две деценије одбацио план председника Била Клинтона да би на крају остао без ичега.

Арапи желе да Абас отвори директне безусловне преговоре са Израелом и да прихвати договор за који палестински лидер каже да је „изузетно тешко прихватљив”. Самит је завршен општом осудом одлуке Вашингтона да амбасаду из Тел Авива пресели за Јерусалим.

Саудијци су као гест добре воље донирали 150 милиона долара за одржавање јерусалимске џамије Ал Акса, треће најсветије у исламу, а још 50 милиона дато је за програме помоћи агенцији УН за Палестинце пошто су САД смањиле своју помоћ.

Ово је био први самит откако су пре десет месеци Саудијска Арабија, Египат, Бахреин и Уједињени Арапски Емирати прекинули дипломатске односе са Катаром оптужујући га за сарадњу са Ираном и за подршку међународном тероризму, али Саудијци су испословали да конфликт уопште не буде тема 29. самита.

Катарски емир, шеик Тамим бин Хамад ел Тани, није присуствовао иако се тек вратио из САД, где је од Трампа добио уверавања да сукоб треба што пре решити како би се успоставио заједнички фронт против Ирана.

Трамп је недавно телефоном разговарао и са престолонаследницима из Ријада и Абу Дабија, принцем Салманом и шеиком Зајидом, позивајући их да реше спор, али Арапи не одустају од санкција Катару и одбијају апеле за помирење.

Четири земље поставиле су Катару 13 ултимативних захтева, укључујући затварање ТВ Ал Џазира, замрзавању односа са Ираном и затварање турске војне вазе у Катару.