Пут дроге од полицијског депоа до – улице
Полиција је недавно ухапсила домара из Полицијске управе Бор осумњиченог да је из металне касе, која се налазила у службеним просторијама, украо око два килограма одузетог хероина. Сумња се да је дрогу продао другом осумњиченом за 2.000 евра, који је затим хероин препродао за 4.000 евра. Акција која је резултирала овим хапшењем трајала је више месеци, а почела је у децембру прошле године, када је полиција у Новом Саду запленила око 302 грама овог хероина. Истрагом је утврђено одакле потиче хероин, а онда је испитивано како је већ заплењена дрога дошла поново до улица.
Ово није први пут да се на улици открива дрога која је раније већ била заплењена. У августу прошле године утврђено је да је из депоа Полицијске управе у Сремској Митровици нестало 10 килограма хероина. Скандал је откривен након смрти инспектора М. Б, чији отац је у стану нашао два килограма поменутог наркотика. Дрогу је одмах однео у полицију. Полицијска истрага открила је да је дрога нестала из депоа и да тамо недостаје још осам килограма. Већина украдене дроге била је заплењена на граничним прелазима. Испоставило се да депо у Сремској Митровици, у којем се чувају дрога и други заплењени предмети, нема видео-надзор, па чак ни књигу евиденције о особама које улазе и излазе из њега.
Сличан случај забележен је и 2013, овог пута у Полицијској управи у Ваљеву. Тада су ухапшена двојица криминалистичких инспектора који су локалном криминалцу за 12.000 евра продали килограм хероина. Дрога је претходно заплењена у полицијској акцији од дилера из Крагујевца. Прошлог августа осуђени су у Вишем суду у Ваљеву на осам, односно седам и по година затвора због примања мита и неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога.
Најпознатији случај нестанка дроге из полицијских депоа десио се непосредно након 5. октобра 2000, када је у сефовима банке пронађено 554 килограма хероина. Испоставило се да је другу ту изместила тадашња Државна безбедност непосредно пре бомбардовања, јер се пре тога налазила у згради Савезног МУП-а за коју се знало да је на мети НАТО бомбардера. Дрога је потицала из две заплене на граничном прелазу Градина. Касније је Милорад Улемек Легија тврдио да је та дрога препродата по налогу постпетооктобарског политичког врха, али је истрага утврдила да је скоро сав хероин спаљен у ТЕНТ-у.
Овакви случајеви отварају питање како се дрога чува и како се спречава да она из полицијског складишта поново „стигне” на улицу?
Саговорници нашег листа, упућени у проблематику, кажу да је то системски проблем, јер не постоје прописи који детаљније регулишу ову област. Проблем је и у зградама у којима се налазе полицијске управе, јер, као што се види у случају из Сремске Митровице, објекти нису адекватно опремљени и обезбеђени.
Према процедури која се сада примењује приликом проналаска дроге, она се одмах шаље на вештачење у криминалистичко-технички центар и када се утврди о којем је наркотику реч, следи његово завођење у књизи депозита надлежног суда. Тада заплена добија свој редни број уз који се наводи име и презиме особа од којих је одузета, о којој количини је реч и ко је од инспектора запленио и предао дрогу. Будући да нема места у судским депоима, заплењена дрога често остаје у полицијским управама. Складишти се у магацине све док не дође време за њено спаљивање и тако постаје лак плен за оне малобројне припаднике МУП-а који су спремни да крше закон.
Проблем са чувањем наркотика постао је видљив 2013. године, када је откривено да у појединим полицијским управама у Србији нема више места за складиштење заплењених наркотика. Пре тога се уништавала на сваке две до три године, а онда су прописи измењени, јер је установљено да је некадашњи начин уништавања наркотика штетио животној околини и здрављу. Тада се због бирократских препрека, и спорих процедура у полицијским магацинима, накупило 13 тона наркотика. Због тога је Влада Србије у сарадњи са МУП-ом донела Уредбу о начину и поступку уништавања психоактивних супстанци одузетих на територији Србије. Претходно је крајем 2010. године израђена Студија о процени утицаја на животну средину спаљивањем заплењених наркотика и цигарета. Студија, коју је израдио Машински факултет, предвиђа спаљивање 50 килограма дроге или цигарета на сат.
Превоз дроге до спалионице, а најчешће је то ТЕНТ у Обреновцу, подразумева највеће мере безбедности. Детаљан полицијски план предвиђа да дрогу обезбеђују у блиндираним возилима интервентне и специјалне јединице, наоружане хеклерима. Планирано је да конвој надгледају и прате полицијски хеликоптери.
У земљама Европске уније практикује се да се заплењена дрога уништава сваке године, како се велике количине наркотика не би таложиле и како би се јасно водиле евиденције о заплени.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
