Како је Кина натерала ЕУ да објави рат пластици
Србија иде ка укидању пластичних кеса и следеће године требало би да буде готов нови закон који ће садржати најновију европску Директиву о пластици, потврдило је Министарство за заштиту животне средине информацију коју је наш лист јуче објавио. Према речима Радмиле Шеровић, начелнице Одељења за управљање отпадом при овом министарству, Србија се обавезала да ће европске прописе применити у домаћем законодавству, али није могла да прецизира на који ће се начин ова политика спроводити у пракси.
Нова Директива о пластици, о којој се у овом тренутку са посебном пажњом говори у земљама ЕУ, подразумева драстично смањење употребе пластичних кеса на 90 по становнику годишње до 2019, односно 40 до 2025. године. Директива иначе ни на нивоу ЕУ још није комплетна, јер се тренутно разматра методологија израчунавања броја утрошених кеса. Међутим неке земље, попут Италије и Румуније, да би избегле могуће проблеме, одлучиле су се за радикалне мере – потпуно укидање пластичних кеса, док су друге, попут Ирске, увеле наплату у трговинама.
На јучерашњем панелу који је на ову тему организовао магазин „Ин стор” водећи домаћи трговци – „Делез”, „Меркатор С”, „Лидл”, „Гомекс”, „Универекспорт”, као и чланице Домаћег трговачког ланца (ДТЛ), у оквиру кога послује 13 трговаца у Србији – најавили су да ће почети да наплаћују кесе. У „Делезу”, који је ову накнаду већ увео у радњама „Шоп енд гоу”, кажу да ће ускоро исту праксу применити и у другим објектима овог ланца.
У Србији се, према проценама, годишње потроши 2,5 милијарди кеса, што је пет пута више од просека у ЕУ. Већина заврши у природи, на обалама река и на депонијама, што је поражавајуће, будући да се зна да је потребно 400 година за њихову разградњу.
Иако се у свету константно улажу напори да се животна средина заштити и на овај начин, Европа је радикалну стратегију представила почетком ове године. Многи су то протумачили као одговор на одлуку Кине, која је средином прошле године најавила „да више не жели смеће са Запада”. Пекинг је, наиме, правдајући ову одлуку еколошким разлозима, забранио увоз пластичног отпада који је у једном тренутку износио 7,3 милиона тона годишње, што је практично половина укупне светске количине отпада. Већ почетком ове године забрањен је увоз 24 категорије чврстог отпада, укључујући пластику и пластичну амбалажу, несортирани папир, текстил...
Ове мере Кине очигледно су остатак света довеле у позицију да нема решење за отпад, због чега може доћи до поремећаја у његовом одлагању и рециклирању. Западне земље, које су дословно биле зависне о извозу отпада у Кину, биле су принуђене да хитно мењају стратегију. Тако је британска премијерка Тереза Меј најавила нови рат против пластичне амбалаже те је затражила да трговци уведу посебне штандове са робом без пластике. У Европској унији почели су да уводе и таксе на пластичне кесе и сву пластичну амбалажу. Медији преносе да ће домино ефекат погодити и светску индустрију папира, јер након забране увоза отпада, Кина почиње да производи двоструко скупљи папир. Цена је већ драстично порасла, што је посебно погодило кориснике кинеског папира и картона – онлајн трговце „Алибабу” и „Амазон”.
У исто време ЕУ је све гласније почела да „навија” за воду са јавних чесми и градских водовода, што су многи схватили као кампању против произвођача флаширане воде. Сада је много јасније и због чега су се одлучили на то. Суштина је у пластичној амбалажи, које су очигледно такође одлучили да се реше, а не само, како су израчунали, о 600 милиона евра годишње, колико би потрошачи уштедели ако би прешли на чесмовачу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
