Непријатељи у свакодневном животу

Имате ли и ви неког непријатеља или можда више њих? Иако се највећи број људи труди да не ствара непријатеље, мало је оних који током свог живота у томе заиста успеју. Они којима то успева, веома често за то плаћају високу цену.

Људи у приватном и пословном животу имају различите интересе, због којих улазе у отворене или скривене конфликте. Налазећи се на супротним странама, постају противници. Велика је разлика између противника и непријатеља. Међусобни однос противника подразумева међусобно уважавање и поштовање, као што је то у спортској утакмици или у друштвеној игри. Непријатељ је неко ко не само да не поштује другог него сматра да је безвредно или зло биће.

Завист и љубомора

Иако су непријатељи и непријатељски односи стварност, ретко се пише и говори о овим појавама. Главни разлог је морална и религијска заповест да људи морају да буду једни другима пријатељи, да међусобно гаје пријатељске односе. Из тога произлази да онај ко има непријатеља или није добар или је морално упитан, јер буди сумњу да је на неки начин сам крив што нема добар однос са људима.

Иако је на први поглед реч непријатељ сама себе објашњава, иза ње се крију два значења: када је неко непријатељски настројен према нама и када смо ми непријатељски настројени према другом. Кад имамо непријатеља тада он прижељкује да паднемо и сломимо ногу, а када смо нечији непријатељ, тада ми то њему желимо.

Како непријатељ сматра да је други безвредан или зао, његова осећања су презир и мржња, који често извиру из зависти и љубоморе.

Када неко каже да никога не мрзи и не презире, он каже да никоме није непријатељ. Али то што он није некоме непријатељ никако не значи да неко неће бити његов непријатељ. Ми јесмо одговорни за свој став према другима, али нисмо одговорни за став других према нама. Иако нису непријатељи другима, људи имају непријатеље. То је многима чудно јер верују да ако су они пријатељски према другима, да ће и други бити пријатељски према њима. Истина је да ако је неко добар према другима да ће велика већина других то узвратити пријатељским односом, али да ће бити и оних који ће узвратити непријатељством.

Некада ће неко постати ваш непријатељ јер сте га угрозили неким поступком, некада иако му ништа нисте учинили, а некада упркос томе што сте му учинили неко добро. Зато то што неко има непријатеља ништа лоше не говори о тој особи. Није срамота имати непријатеља и не треба се осећати кривим због тога. Постојање непријатеља је појава са којом треба живети и према којој треба имати исправан однос.

Људи се плаше чињенице да постоји неко ко их мрзи и ко им жели зло. Док се једни плаше могућег насиља и деструктивних поступака, други се плаше саме мржње јер верују да их магијски угрожава. Из страха од непријатеља неки се одлучују да тако живе да их никада не стекну. Зато увек испред својих стављају интересе других, угађају другима и жртвују се за њих, не истичу се како не би побудили туђу завист или љубомору. Људско друштво доживљавају као непријатељску територију кроз коју се крећу понизно и снисходљиво.

Након што прихватимо чињеницу да се у свачијем животу појављују непријатељи често без стварног повода, можемо се запитати: Како са непријатељима у свакодневном животу?

Први корак је препознати ко нам је непријатељ. То некада није лако јер постоје прикривени непријатељи, добро скривени иза маске пријатељског односа. Њих одају суптилни поступци који изражавају њихов прави однос и намере. Многи су зажалили што на време нису препознали непријатеља.

Улазак у борбу

Након што смо препознали непријатеља, од њега се треба заштитити. То у већини случајева значи да треба повећати дистанцу или прекинути однос ако је могуће. Треба ући у борбу са непријатељем само ако је то једини начин да се заштитимо.

Некада детету треба рећи када видимо да га друго дете искоришћава или злоставља: То дете није твој пријатељ! И ти ниси криво за то.