Бунтовна до краја

Отишла је у легенду последња из плејаде француских преводилаца који су, попут Киша, Драгослава Андрића, Ивана Димића, Новака Стругара, сви били ученици нашег најпознатијег романисте професора Миодрага Ибровца – Дана Милошевић, доајен српског преводилаштва, чија библиографија садржи више од 80 наслова из области као што су естетика, историја, економија, антропологија и првенствено књижевност.

Преводила је с подједнаким жаром Пруста, Камија, Кундеру, Јонеска и Бесона, као и мемоаре генерала Де Гола. Превела је и књигу „Тио са Јужног мора“ Нацукија Икезаве, мада је говорила да не треба преводити са превода. Међутим, како је сама рекла, подухватила се тога на захтев самог Икезаве који је сматрао да његово дело на француском у потпуности одговара његовом оригиналу на јапанском.

Да би превод био успешан, говорила је, преводилац мора да се поистовети с аутором, да мисли као он и да се тако изражава. Тако се у Даниним преводима могао не само осетити, него и чути глас Де Гола, Бесона, Арагона и других великана француске културне сцене.

Од првих дана наставе страних језика у Коларчевој задужбини давних педесетих година прошлог века, Дана је била стални професор француског, а од 1978. до 1982. лектор за српско-хрватски (како се наш језик онда звао) на Универзитету у Поатјеу. Захваљујући њеном раду, Српско-хрватски лекторат је од свих словенских језика имао највећи број слушалаца.

Труд, упорност и пре свега квалитет имали су као резултат и значајна признања: Награду за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије (1999), Повељу Коларчеве задужбине (2006), и признање „Златна франкороманистика“ из Фонда Маргерите Арнаутовић, за које је сама рекла да јој највише значи пошто је то једина награда која покрива француско подручје лингвистике, педагошког рада и превођења „што су све области којима сам се бавила и које сам посебно волела“.

Последња њена преведена књига која је изашла из штампе јесте „Роман о Београду“ Жана Кристофа Буисона у издању Завода за уџбенике 2012. године. Иначе, Дана је и даље била пуна планова и идеја за нове подухвате. Говорила ми је како неће да прихвати никакав нови задатак, док не буде потпуно сигурна да ће га обавити на најбољи начин.

„Знаш, данас живимо у добу медиокритета, надрипреводилаца и квазиинтелектуалаца на свим нивоима, па, бар, ми стари, који знамо шта то значи, морамо да се боримо да одржимо ниво и сачувамо углед и достојанство професије којом се бавимо“, говорила ми је.

Остала је борац и бунтовник до краја, указујући на све грешке и пропусте у култури, како се она данас код нас схвата. У једној од емисија „Спорови у култури“ на Другом програму Радио Београда, Дана је рекла да би назив емисије требало да гласи „Спорови о култури, а не у култури, јер коначно треба да схватимо где лежи проблем“...