Радикалски Дејвид Коперфилд

„Ово је нека завера, није ваљда да не верујете да се то догодило”, невешто је радикалски Дејвид Коперфилд убеђивао новинаре да је стварно газио хрватску заставу на улазу у српски парламент. Војиславу Шешељу нису на реч поверовали ни хрвати медији који потез Гордана Јандроковића да због тога прекине посету и демонстративно напусти Београд називају најглупљим скандалом.

Да ли је Њоњо, како председнику Хрватског сабора тепају његове колеге, насео на провокацију лидера СРС-а или је Андреј Пленковић, који једва да је неку реч разменио недавно у Мостару с Вучићем на отварању сајма привреде, потајно прижељкивао један такав инцидент у Београду.

Зашто Федерика Могерини није напустила Београд када су радикали покушавали да прекину њено обраћање српским посланицима скандирајући: „Србија Русија, не треба нам унија”? Или зашто Александар Вучић није демонстративно напустио Загреб када га је на Марковом тргу пресрео саборски заступник листе Мост Миро Буљ и почео да вређа.

Београду није у интересу да српско-хрватски односи и даље буду на леду, али изгледа да у Загребу неко то и даље прижељкује. На такав закључак упућује и чуђење Ане Брнабић, која није успела да контактира с хрватским премијером иако је најоштрије осудила Шешељево понашање: „Жао ми је, покушала сам телефоном да добијем и Пленковића, он ми се није јавио. То није добар сигнал.”

Кад смо већ код сигнала, премијер самопроглашене косовске државе, који је док је био у редовима ОВК зарадио надимак Смајли, покушао је да с ТВ Хепи убеди Србе како им је супер на Косову и да само што нису „добили” ЗСО. Харадинај је намерно говорио на српском, ваљада да га цео свет разуме. У том ћаскању с Марићем открио је и барем једну истину. Рамуш Харадинај каже да Косово нема спољну политику и да то за њих ради САД.

Да је то гола истина потврдио је и Вучић дан касније, рекавши да Србији нису противници Албанци, већ они који стварали косовску „државу” и који су нам отимали ту територију. Јасно је да ми о Косову, поручује српски председник, разговарамо с Америком, Великом Британијом и још неким земљама ЕУ. А све што смо ми тражили као компромис, зауставиле су једна или две велике силе.

Вероватно и због тога што промотори косовске независности не желе такозвану вин-вин ситуацију за Београд и Приштину, касни и Вучићева компромисна понуда за КиМ. То решење требало је да буде представљено крајем марта, па почетком априла, а сада, како каже председник Србије – није сигуран да ће то бити и крајем априла, али обећава да ће радити да до тога дође што пре.

Да Срби показују максимално стрпљење, види се и из одлуке из Звечана на петогодишњицу од Бриселског споразума. Иако су, после дивљачког малтретирања Марка Ђурића, напустили косовску владу и поручили да, уколико Приштина не буде до 20. априла кренула у формирање ЗСО, да ће они то сами урадити, дали су нови рок Тачију и Харадинају. Политички представници из десет косовских општина, где су Срби већина, одлучили су да сачекају још три и по месеца на Заједницу српских општина.

Федерика Могерини, за разлику од Александра Вучића, верује да ће Приштина испоштовати рок и формирати ЗСО. Она је у разговору са српским председником у Београду рекла да и друге обавезе из Бриселског споразума треба испунити. Вучић је одмах реаговао да није сагласан с високом представницом ЕУ за спољну политику, истакавши да једино што из бриселског договора није испуњено, јесте ЗСО, а то је обавеза Приштине.

Да ЕУ шаље помало шизофрене поруке, видело се и у извештају ЕК за Србију. Генерално, он је позитиван, али је премијерку Ану Брнабић запањило што извештај препознаје напредак Приштине, заправо само најаву да ће оформити ЗСО, а не препознаје да је Србија усвојила тужилачку стратегију за ратне злочине или све оно што је урадила на реформи Устава. И то само зато што је то Београд урадио неколико недеља или дана након завршетка извештајног периода.

Међутим, хладан туш за Србију и остале земље западног Балкана које су у европској чекаоници стигао је из Стразбура. Француски председник Емануел Макрон, који се упиње да буде нови лидер ЕУ, поручио је у Европском парламенту да не да Балкан Турској и Русији, али да није за улазак нашег региона у Европску унију. „Подржаћу проширење само ако прво буде продубљивања реформе наше Европе”, рекао је Макрон, чиме се супротставио ставу Жан-Клод Јункера, који тражи да се Европска унија отвори за регион, како рат не би опет закуцао на врата западног Балкана.

Иако је Макронова порука била јасна, француски амбасадор у Београду Фредерик Мондолони је дан касније покушао да нам објасни како то што смо чули из Стразбура нисмо баш добро „разумели”. Председник Макрон, каже Мондолони, рекао је заправо „да” западном Балкану, али та перспектива може да се конкретизује само ако се ЕУ реформише.

Није шија него врат.