Патриотско-гурманска словеначка кампања

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 21. априла – Купујем словеначко, гласи слоган на предњој страни летка сложеног у облику „хармонике” који је Привредна комора Словеније, односно Зборница пољопривредних и прехрамбених предузећа, протеклог викенда и почетком ове седмице бесплатно доставила у свако поштанско сандуче, с краја на крај државе. Овим је настављена кампања која је лансирана прошле седмице упркос упозорењима да је Европска комисија још пре две године изгрдила Хрватску зато што већ 12 година спроводи исту акцију, само са другим националним предзнаком („Купујмо Хрватско!”). Словенија на челу ЕУ демонстрира да сме да чини оно што нечланице Уније не могу.

Занимљиво је решење насловнице овог мини-плаката, јер је у „купујем” трећи слог (јем) исписан белим словима тако да одскаче од првог дела речи штампаног црним, а глагол „јем” на словеначком значи „једем”. Двосмислено, једним ударцем, две муве. И „купујем словеначко”, а приде и „једем словеначко”.

Аутори су, сазнајемо, овим летком циљали да истовремено побију „више маркетиншких мува”, јер кад окренете полеђину књижице, откривате драматичну поруку „Није ми свеједно”. Јасно је шта – није ми свеједно ни шта купујем, ни шта једем. Унутрашњост овог несвакидашње патриотско-гурманског „флајера” скрива нове бисере, понуђене као одговор на „sedam дилема потрошача”.

Грађанин на сугерисана питања представљена као борба на живот и смрт, мора да одговори „правилно”; прво носи наслов „Штедљивост” која се „ломи” на питању: „Добро или јефтино?”. Следећа дилема је „Умереност”, а потрошач у режији словеначке Привредне коморе одлучује о суштини свог бића док одговара на питање шта у дућану узима у руке – „корпу или колица?”. „Таштина” је трећа по реду од седам мука словеначког купца, коју одмерава с обзиром на одлуку да ли бира „сир” домаћи качкаваљ или аустријски. У зависности од тога како је преломио ту бригу, он детерминише и своју „Безбрижност”, прецизније „Бирам или пратим?”, што води у „Наивност” кроз питање шта нам је важније – „Садржај или реклама?”.

Ту креатори ове пропагандно-сугестивне поуке прелазе на тврђи приступ; алузија да је купац који се не занима за претходна питања „кратковид”, уводи у шокантну дилему: „Купујем словеначко” (исписано крупним словима) а испод тога пише да је контрапункт том или-или: „или Јанез, 33 године, беспослен кроз пет година?”. Коме по(р)ука још није јасна, изгубиће илузије када стигне до претпоследњег дела летка, назван „Припадност”, а питање је: „Словенац или …?”. На месту тачкица су три идеографска симбола. Нема превода, па читаоцу не преостаје друго него да смисли свој одговор на дилему „човек или миш?” У словеначкој варијанти сроченој „Словенац или Кинез?” (Јапанац, Корејац). Укратко, пунокрвни потрошачки патриота Словенац, пре него што спусти артикал у корпу (или колица), мора добро да осмотри његово порекло, па ако није словеначко, баца се у потрагу за производом који то јесте. И то без обзира на то што није јефтинији, већ је скупљи, и без обзира на то што га не прате гламурозне рекламе на телевизији које су привилегија „стране робе”, увек бира само и искључиво – домаће.

Тако се од потрошача захтева да плате „словеначко” шта кошта да кошта, јер тиме „кроје своју судбину”, и не понашају се као стока која следи крдо. У истом стилу, сасвим на крају летка, следи шире објашњење целог подухвата: „Увек сам присиљен да бирам. Желим да изаберем добро, паметно и са осећањем за квалитет живота. Желим да изаберем а не да узмем већ изабрано. Желим квалитетну храну с пореклом. То је део моје природе, то је мој начин живота којег не желим да се одрекнем. Бирам будућност. Купујем словеначко.”