Спрема ли се Италија за премијерку

Ма­та­ре­ла оче­ку­је да ће Ка­се­ла­ти­је­ва, ко­ја до­ла­зи из Бер­лу­ско­ни­је­ве пар­ти­је, по­сре­до­ва­њем и по­кре­та­њем но­ве рун­де пре­го­во­ра ме­ђу нај­ве­ћим по­ли­тич­ким стран­ка­ма, убр­за­ти фор­ми­ра­ње ко­а­ли­ци­о­не вла­де на­кон ви­ше­не­дељ­них без­у­спе­шних пре­го­во­ра чел­ни­ка Пет зве­зда и Ли­ге.  

Ов­де се вра­ћа­мо на су­штин­ско пи­та­ње – ко ће у ин­те­ре­сном ме­ђу­стра­нач­ком парт­нер­ству, ако до ње­га до­ђе, би­ти глав­ни? Мла­ди Лу­и­ђи ди Ма­јо, пр­ви чо­век Пет зве­зда, ко­је су до­не­дав­но га­ји­ле из­ра­зи­ту од­бој­ност пре­ма евро­зо­ни и ко­а­ли­ци­ја­ма, ин­си­сти­ра да по­ста­не пре­ми­јер, али Ма­тео Сал­ви­ни из Ли­ге, ње­гов по­тен­ци­јал­ни парт­нер и у овом пи­та­њу су­пар­ник, од­би­ја под­ре­ђе­ну уло­гу. Осим што обо­ји­ца ми­сле да им ова фо­те­ља при­па­да, вла­да „ви­си” јер се Ма­јо не­ће ру­ко­ва­ти са Сал­ви­ни­јем док год ко­а­ли­ци­ја укљу­чу­је бив­шег че­тво­ро­стру­ког пре­ми­је­ра Бер­лу­ско­ни­ја. „Зве­зде” по­зи­ва­ју Ли­гу да на­пу­сте свог са­ве­зни­ка Фор­ца Ита­ли­ју, без ко­је не би од­не­ли по­бе­ду 4. мар­та, што Сал­ви­ни, ро­дом из Ми­ла­на, за са­да ка­те­го­рич­ки од­би­ја. Овај до­бар при­ја­тељ ли­дер­ке фран­цу­ске крај­ње де­сни­це Ма­рин ле Пен и хо­ланд­ског им иде­о­ло­шког ко­ле­ге Гер­та Вил­дер­са мно­го ду­гу­је пре­ка­ље­ном Бер­лу­ско­ни­ју ко­ји му је обе­ћао да ће на кра­ју за­јед­нич­ког по­ли­тич­ког пу­то­ва­ња, ако уред­но бу­де пра­тио ње­го­ве смер­ни­це, вла­да­ти зе­мљом.

И док Ита­ли­ја сто­ји у сле­пој ули­ци, на сце­ну опет сту­па не­дав­но по­ста­вље­на пред­сед­ни­ца Се­на­та. Си-Ен-Би-Си, ба­ве­ћи се ње­ном по­сти­збор­ном по­ја­вом на сце­ни, на­во­ди ана­ли­ти­ча­ре ко­ји ве­ру­ју у ве­ли­ку мо­гућ­ност да упра­во она до­би­је ди­ри­гент­ску па­ли­цу. Она би по оце­ни упу­ће­них мо­гла би­ти фи­гу­ра око ко­је ће се оку­пи­ти и по­ми­ри­ти Ли­га и Пет зве­зда. Ком­про­ми­сни пре­ми­јер био би пра­ви­чан пре­ма обе стра­не. Омо­гу­ћио би Ли­ги кон­тро­лу над по­је­ди­ним кључ­ним ми­ни­стар­стви­ма оста­вља­ју­ћи Бер­лу­ско­ни­ју да (бар док је под за­бра­ном ба­вље­ња јав­ном функ­ци­јом ко­ја ис­ти­че сле­де­ће го­ди­не) игра ма­ње ви­дљи­ву уло­гу са ди­рект­ном или ин­ди­рект­ном кон­тро­лом над ми­нор­ни­јим по­ло­жа­ји­ма у ка­би­не­ту.  

Ре­ак­ци­је би мо­гле би­ти по­зи­тив­не, а ко­ли­ко ће би­ти ста­бил­на ова ко­а­ли­ци­ја, са­свим је дру­га при­ча. Сход­но њи­хо­вим уну­тра­шњим као и спољ­но­по­ли­тич­ким ста­во­ви­ма, пред­ви­ђа јој се при­лич­но не­ста­би­лан и кра­так жи­вот ко­ји би, по пред­ви­ђа­њи­ма еко­но­ми­ста, мо­гао ство­ри­ти тур­бу­лен­ци­је на фи­нан­сиј­ским тр­жи­шти­ма. 

Ипак, овај на­чин да се за­о­кру­жи ита­ли­јан­ски слу­чај, као и би­ло ко­ја дру­га ко­а­ли­ци­о­на фор­ма­ци­ја, мо­гли би би­ти скрај­ну­ти у стра­ну у су­срет ре­ги­о­нал­ним из­бо­ри­ма. Они би Ли­ги, на­кон што опи­па пулс би­рач­ком те­лу, мо­жда мо­гли по­слу­жи­ти да без­бол­ни­је рас­ки­не ве­зу са Бер­лу­ско­ни­јем ако се оства­ри Сал­ви­ни­је­ва по­тај­на и ве­чи­та ам­би­ци­ја – да ло­кал­не вла­сти ап­сор­бу­ју гла­са­че Фор­ца Ита­ли­је. 

То би био сле­де­ћи ко­рак ка вр­ху ле­стви­це на­кон што је про­ме­ном име­на Се­вер­на Ли­га – ко­ја је ра­сла на не­за­до­вољ­ству Ита­ли­ја­на са се­ве­ра ко­ји су ве­ро­ва­ли да се њи­хов по­ре­ски но­вац тро­ши на ју­гу – у Ли­га Сал­ви­ни про­ши­рио сво­ју ба­зу упра­во на југ, усред­сре­див­ши се на евро­скеп­ти­ци­зам и за­у­зев­ши твр­до­ко­ран став о ими­гра­ци­ја­ма.