Приштина купује наоружање

„Када је реч о војсци Косова, на снази су документа СБ УН. Ако неко жели промену, она мора бити донета у истом формату – на седници Савета безбедности, па донесите одлуку. Никаква војска Косова није предвиђена Резолуцијом 1244, нити било којим другим документом”, рекао је Дачић.

Ако би Приштина уз благослов Америке формирала војску, то би била трећа оружана сила која би по закону постојала на Косову. На основу Резолуције 1244, КиМ су протекторат Уједињених нација и истовремено део државе Србије и њеног суверенитета, што значи да је Војска Србије валидна оружана снага и за покрајину. Кфор је војна мисија која је привремено на КиМ захваљујући војнотехничком споразуму из Куманова, који је одобрила, између осталог, Влада Србије. Све док Косово не добије столицу у УН, не може да се сматра државом, што значи да не може да има и своју оружану силу.

Пензионисани генерал, бивши војни аташе у Москви и начелник Генералштаба Војске Југославије Бранко Крга сматра да није проблем жеља Албанаца да формирају своју војску, јер они то одавно желе.

„Њима је потребно да би преко тога манифестовали своју државност и суверенитет, јер је војска увек атрибут државности. Много је већи проблем што на ове најаве не реагују они који су за то одговорни, кључни фактори међународне заједнице који су усвојили Резолуцију СБ 1244, где тако нешто не да није предвиђено, већ је изричито забрањено. Мислим да одговорност сносе они који би требало да се побрину да се поштују међународна документа”, рекао је за „Политику” бивши начелник Генералштаба генерал Бранко Крга.

На питање да ли би постојање косовске војске било додатна опасност по безбедност Срба у покрајини, генерал Крга каже да би ове војне формације повећале опасност, али наглашава да таква опасност и сада постоји, иако косовски Албанци немају војску.

„Њима нису потребне оружане снаге да испоље агресивност према преосталим Србима, пре свега у енклавама. То они раде и појединачно и групно”, додаје Крга.

Када већ Приштина без подршке Срба не може да добије легално војску, онда може да купи тешко наоружање. Косовске снаге имају око 4.000 активних припадника и 2.500 у резервном саставу. Иако већ наоружане, планирају додатно наоружавање. Сваке године косовски буџет за војску је све већи и предвиђено је да ове године за куповину наоружања буде утрошено око 40 милиона евра. За овај новац биће купљена већа количина стрељачког наоружања, противавионска артиљерија, минобацачи, а планирана је и куповина расходоване војне опреме из Америке, пре свих хеликоптера и два тенка.

„Инструктори НАТО-а већ дуже време обучавају припаднике БСК-а, припрема се организациона структура неке будуће војске и сада се само чека да се оствари оно што неки у Пентагону најављују – да се дâ мандат косовском парламенту за трансформацију у војску. Срби неће подржати такву формацију, тако да је то рачун без крчмара”, каже Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за КиМ.

Матис: Албанија, наша савезница, увек ће имати подршку

Амерички министар одбране Џејмс Матис позвао је Албанце да што више наоружања купе од НАТО-а. Приликом посете Тирани констатовао је да САД и Албанија деле исте принципе и вредности и поздравио је јачање њиховог стратешког партнерства.

„Албанија је наша савезница и увек ће имати нашу подршку. Албанија је показала да географска величина има много мању важност када је питању њено ангажовање у НАТО-у”, рекао је Матис и додао да „Албанија удара јаче него што би требало за тежину коју има.” Албанска министарка одбране Ољти Џачка је поручила да је „западни Балкан западно оријентисан регион”. „Ми делимо исте принципе и вредности и поздрављамо јачање нашег стратешког партнерства. Љубазно вас позивамо да на Албанију гледате као на тачку за контакт у региону. Ми ћемо наставити да играмо конструктивну улогу по мир, безбедност и просперитет”, навела је албанска министарка одбране.