Деца све чешће жртве педофила

Др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка истраживања, каже за „Политику” да полицијску статистику ипак треба узети са резервом, с обзиром на то да се достављени подаци односе само на број поднетих кривичних пријава, а не и на онај који је процесуиран.

– Питање је колико тих пријава „оде” из полиције, о каквој је правној квалификацији дела реч... Из искуства могу да кажем да не остане много онога што полиција напише у кривичној пријави – каже др Стевановић.

Заједничка карактеристика за малолетнике који су били жртве кривичних дела против полне слободе, према речима директорке Института за криминолошка истраживања, јесте њихова блискост са учиниоцем. Они, објашњава наша саговорница, најчешће познају учиниоца, а некада је он њихов сродник или ванбрачни партнер њене или његове мајке. Ова чињеница још је страшнија када се узме у обзир да због положаја у породици ове особе постају дугогодишње жртве некога из своје близине. Нажалост, често се према жртви због карактеристика процеса односимо као да је она крива због онога што се догодило, наводи др Стевановић.

– Чињеница је да се оштећена особа у току различитих фаза поступка испитује више пута, да због тога има обавезу да сваки пут понавља и подсећа се на оно што јој се догодило. Због тога би требало, када се од њих узима изјава, бити посебно обазрив. Нажалост, кривична дела против полних слобода су нешто што је врло заступљено – објашњава директорка Института за криминолошка истраживања.

Повећање броја пријава које су поднете због кривичних дела против полне слободе која су извршена на штету малолетника, Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијане Јурић”, препознаје као резултат већег пријављивања и препознавања оваквог облика насиља. У своје и име фондације за заштиту малолетника коју је основао после зверског убиства петнаестогодишње ћерке, Јурић позива све грађане да овакве случајеве пријаве полицији.

– Починиоцима ових кривичних дела мора да се стане на пут. Мислим да није питање да ли се то може. Циљ свих грађана и полиције треба да буде заштита деце. Оно што ми можемо да урадимо јесте превенција и пријава надлежним органима – каже Јурић.

Он сматра да је број кривичних дела против полне слободе извршен на штету малолетника далеко већи од оног који се наводи у полицијским подацима. Додаје и да сваком појединачном случају треба приступити са посебном пажњом, испитати све доказе и случај адекватно процесуирати.

– Било би веома корисно и сврсисходно када би постојала права психолошка помоћ за оштећене – наводи оснивач Фондације „Тијана Јурић”.

Упитан како коментарише да је највише забележених кривичних дела недозвољене полне радње, Јурић одговара да верује да је то резултат категоризације дела и доступности доказа. Један од проблема, каже он, настаје и када дође до преквалификације дела у блаже од оног првобитног.

– Због тога се аутоматски изриче блажа казна. Оно што стално наглашавамо, а што се види из достављених полицијских података, јесте да починиоци све чешће користе интернет као средство извршења дела. Превенција је кључ и зато улажемо велике напоре да свој деци и њиховим родитељима покажемо како да се заштите и буду што сигурнији и безбеднији – закључује Игор Јурић.