Лигнит не пали аутомобиле на струју
Од нашег специјалног извештача
Софија – Податак да Србија скоро две трећине своје електричне енергије добија из лигнита и да ће угаљ у наредних 50 до 70 година бити готово незаменљив извор енергије, озбиљно отвара питање да ли ће наша земља бити у стању да се одрекне ове домаће сировине и пређе на коришћење зелене енергије, чиме би се, уз пораст коришћења електричних аутомобила, смањила емисија штетних гасова и ефекат стаклене баште.
На управо завршеном скупу у Бугарској, представници нафтних компанија из Европе сложили су се да рафинерије које сада прерађују фосилно гориво морају да се трансформишу и постану предводници у напорима да се емисије гасова који доприносе глобалном загревању сведу на најмању могућу меру.
Истакнуто је и да данашње рафинерије са својим развојним центрима представљају природно место у коме би развој ових технологија био сконцентрисан и у коме би се оне примениле, првенствено имајући у виду да течна горива и даље остају непревазиђена као ефикасна складишта енергије.
Вук Радовић, директор нафтне компаније „ЕКО Сербија”, која је део грчког „Хеленик петролеума”, једног од организатора овог скупа у Бугарској, каже да би промовисање раста употребе електричних возила имало пуног смисла, али Србија мора да промени извор из ког добија електричну енергију.
– Дакле, електрични аутомобили не би допринели смањењу емисије штетних гасова на глобалном нивоу, у поређењу са аутомобилима који користе модерне дизел и бензинске моторе, све док се електрична енергија којом се они напајају углавном производи од лигнита. То је један од разлога зашто Србија има обавезу да знатно увећа учешће чистих и обновљивих извора у производњи електричне енергије – каже Радовић.
Поред овога, Србија има за циљ и да увећа учешће биогорива које се користи у транспорту на 10 процената до 2020. То увећање ће се првенствено заснивати на обавези намешавања одређеног процента биодизела у дизел гориво, за шта је предуслов да државни органи дефинишу регулативу у погледу техничких услова и акцизне политике.
Џон Купер, директор „Гориво Европе”, објаснио је да је визија трансформације рафинерија до 2050. године врло амбициозна, али и достижна. Заснована је на принципима савремене технологије, кружне економије и ефикасности ресурса. Ова визија је прилика за индустрије Европe да развијају технологије с ниским процентом загађења
– Циљ је постепен прелазак на течна горива која неће емитовати угљен-дикосид, и то с постојећом инфраструктуром која ће омогућити да се ово ново погонско гориво користи и у авионима, бродовима, али и камионима – каже Купер.
Томислав Мићовић, председник Удружења нафтних компанија Србије, каже да је скуп показао колико је Асоцијацији рафинерија Европе потребно енергије, знања и пара да се уложи у опстанак рафинерија.
– Један од предлога је да се оне претворе у енергетско чвориште односно да убудуће не буду само прерађивачи нафте него да их у складу с развојем савремених технологија посматрамо као индустријска постројења у заштити животне средине, али и производње еколошког горива – каже он.
Потврђено је да течна горива немају алтернативу за већи део потрошње, пре свега авионе, бродове и камионе, па се размишља о производњи горива из биомасе. С тим што биомаса не сме бити она која се иначе користи за исхрану људи и животиња, већ слама и отпад из примарне пољопривредне производње и из алги.
– Србија на зелено гориво не сме да гледа само као на обавезу према ЕУ него да подржи развој алтернативних извора енергије. Наша земља је високоувозно зависна од нафте и требало би да ово препозна као своју шансу, јер биомасу производимо на свој територији – каже Мићовић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
