Старење део Стратегије за подстицање рађања
У новој стратегији за подстицање рађања посебно место заузима питање старења, што и не треба да чуди будући да је у Србији тек 14,4 одсто становништва млађе од 15 година, док петину чине грађани старији од 65. Успостављањем чвршће везе између политике подстицања рађања и политике према старима, како наглашава Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, друштво добија основу за израду програма који ће свакако бити неопходни за даље третирање овог питања.
– Пре свега, ту мислим на програме активног старења који су већ типични за земље са сличним демографским параметрима. Јер, очекивано трајање живота је порасло, па оно данас за жене износи 78, а за мушкарце 73 године. Зато је веома важно младе учити међугенерацијској солидарности, али и од најранијих дана здравим стиловима живота како би имали квалитетну и активну старост – наводи Славица Ђукић Дејановић, и најављује да се акциони план који прати нову стратегију приводи крају.
Њиме су обухваћене мере које ће се спроводити у наредне две године, после чега ће се радити нови акциони план.
На питање која је разлика између старе и нове стратегије, у кабинету министарке подсећају да се претходна стратегија, за разлику од нове, није дотицала теме старења.
– Мере које су се односиле на старе биле су обухваћене кроз пројекте у којима су се током 2017. спроводиле мере популационе политике у 15 општина у различитим деловима Србије. На пример, општина Шид је добила кроз пројекат 18 електричних бицикала којима неговатељице данас лакше долазе до породица у селима која припадају овој општини. Оне обилазе породице са новорођеном децом, али и оне са старијим и болесним особама – наводе у кабинету.
Надлежни напомињу да је улога локалне самоуправе веома важна за све сегменте спровођења успешне популационе политике. У кабинету наглашавају да у то морају да буду укључени сви делови друштва, а мере које држава спроводи, а које се односе на старе, морају да се имплементирају на два нивоа – националном и локалном.
– Свака локална самоуправа треба да препозна потребе свог краја и у складу са специфичностима предузме одређене мере. Неговатељи старих, хуманизација и висока стручност у геронтолошким центрима, сервиси подршке породицама које брину о старијим сродницима јесу и у надлежности локалних самоуправа – подсећају у кабинету министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику.
Просечна старост 42,9 година
Просечна старост у нашој земљи је 42,9 година, што је јасан показатељ да смо једна од „најстаријих” нација у Европи. Ни стопа смртности није мала, што потврђују и подаци прикупљени између 2006. и 2016. године, када се просечно рађало 67.459 беба, а умирало 102.455 људи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
