Судбина белог града

Из тврђаве на гребену изнад ушћа развио се и данашњи Београд. Када су Римљани дошли на ово подручје, затекли су келтско насеље Сингидунум, које није било где је сада тврђава, већ на падинама Звездаре, на месту данашње Карабурме и Роспи ћуприје. Римљани су од Келта преузели име насеља, а логор саградили на месту данашње тврђаве. О урбаној историји Београда разговарали смо са др Марком Поповићем, вишим научним саветником Археолошког института, од којег сазнајемо да она заправо почиње у првим деценијама другог века, када на овај простор стиже римска Четврта Флавијева легија и ту гради каструм. Велики логор од 7.000 људи био је ембрион око којег се од занатлија, мајстора и осталих који су сервисирали војне посаде развило и цивилно насеље.

Хуни освајају и руше ову утврду, а Јустинијан подиже 535. своју, коју су уништили Авари и Словени, тако да је бедем запустео све до 9. века. У историјским изворима град се поново јавља 878. године и то први пут под својим словенским именом – Београд. Средином 12. века Манојло Комнен је обновио утврђење каменом донетим после рушења Земунске тврђаве. У руке Срба Београд први пут, додуше накратко, доспева најпре 1284. у време „сремског краља“ Драгутина, a после и његовог брата Милутина. Потом се враћа Угарима.

(/slika2)Од раног средњег, па све до 15. века Београд је примарно био војно упориште чији је развој зависио од броја стационираних војника. Није успео да постане прави град. Преломни тренутак је настао 1404. када је деспот Стефан Лазаревић од Угара добио Београд. Он је византијски кастел за само 23 године реконструисао и претворио у утврђени град са цитаделом. У Горњем граду је подигао замак са владарским двором и моћном донжон (главна) кулом, која је била била је скоро 30 м висока, слична оној у Манасији. Ту су изграђене и палате за властелу, међу њима и за деспотову сестру Оливеру, удату за Бајазита па враћену.

Главни део насеља је био у Доњем граду, опасаном зидинама, где је било и црквено средиште, Митрополија, и црква Успења Богородице, заштитнице града. Ту су чуване мошти св. Петке и чувена чудотворна икона Богородице. У то време Београд је био космополитски град, у којем су се, сем Грка, Цинцара, Јермена и наравно Срба, стицали и трговци и занатлије Дубровчани, Млечани, Угари... Због католика је саграђен и Фрањевачки самостан. Град је постао политички, културни, духовни и економски центар Србије. Проширио се на простор данашњег Дорћола и ка данашњој Саборној цркви. Постао је и остао српска престоница, без обзира на то ко је владао Београдом.

После деспотове смрти 1427. Београд је враћен Угарима, за које је био главна упоришна тачка у борби против Турака. Прву турску опсаду, неуспешну, Београд је доживео 1440. после које су Угари ојачали град са још два барбакана (предутврђења испред Зиндан капије и Источне капије) и снабдели их артиљеријом. Београд је одолео и другој опсади Турака 1456. упркос жестоком бомбардовању каменим куглама пречника и до 70 цм, тешким и по 250 кг! Бранитеље је предводио храбри ердељски војвода Јанко Хуњади, познат као Сибињанин Јанко, а Турке лично султан Мехмед Други. Победа над Турцима у овој бици, једној од најчувенијих у историји Београда, донела је граду епитет бедема хришћанства! После те опсаде Угари су изградили кулу Небојшу у Доњем граду која је требало топовима да брани пристаниште, Јакшићеву кулу, код данашње цркве Ружице, и источно подграђе. Кад су због политичких размирица Угари занемарили Београд, Турци су то искористили и 1521, уз помоћ огромне војске предвођене Сулејманом Величанственим, успели коначно да га освоје. Србе су насилно преселили под зидине ратом опустошеног Цариграда, где су се „утопили“ са осталим хришћанима, изгубили везу са матицом, заборавили језик. У Цариграду и данас постоји Београдска махала и црква – Богородице београдске.

(/slika3)Други велики успон Београда настао је 1717. када је припао Аустријанцима. Поново се догодило чудо – за 20 година тврђава је постала једна од најјачих на југоистоку Европе, а град се преобразио у утврђени барокни град. За Хабзбуршку монархију он је био главно упориште одбране на истоку. Главни напор је зато био усмерен на изградњу нових фортификација. Тврђава је реконструисана по пројектима Демореза, а по принципима маршала Вобана У граду су биле подигнуте барокне зграде и палате. Београд није имао срећу да те тековине сачува. Када су Аустријанци 1739. изгубили рат, град су предали обавезавши се да ће порушити све што су саградили. Рушили су шест месеци!

Последња велика опсада у историји тврђаве била је у време Првог српског устанка 1807, када је Карађорђе присилио Турке у тврђави на предају. Вратили су се после пропасти српског устанка и ту остали до свог коначног напуштања Србије. Кнезу Михаилу Обреновићу су 1867. на Калемегдану званично предати кључеви градова па и београдске тврђаве.

Значај београдске тврђаве је изузетан. У београдским бедемима су сачувани, изукрштани, сви системи одбране – од античких, преко средњовековних, до оних из 18. века и времена артиљерије. Од 1946. тврђава и калемегдански парк су под заштитом државе као споменик културе и прави музеј историје града на отвореном.