Грађевинари прешли из минуса у плус
Добра вест је да се грађевинарство коначно опоравило и да ће бруто додата вредност у овом сектору у првом кварталу бити 7,4 одсто већа него у истом периоду 2017, што је највећи појединачни допринос остварењу планираног бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 одсто у овој години. Ресорно министарство је објавило да ће до краја године бруто додата вредност грађевинарства бити 5,4 одсто за целу годину, што је приближно 0,1 одсто мање од бруто додате вредности индустрије, односно 0,1 одсто више од пројектованог доприноса пољопривреде, шумарства и рударства.
Да је грађевински сектор изашао из минуса потврдила је и Агенција за привредне регистре, која је на основу финансијских извештаја извела закључак да је овај сектор прошле године имао добит од 8,9 милијарди динара, што је огроман скок у односу на 2016. када је био у минусу 12 милијарди динара.
Ову слику, међутим, кваре капиталне инвестиције. Парадоксално звучи да новца за инфраструктуру има довољно, али се он не повлачи. Иако се на основу изјава државних званичника стиче утисак да се на све стране ради и гради, капитални расходи тј. јавне инвестиције су у 2017. биле реално мање 6,7 одсто у односу на 2016. иако је фискалном стратегијом планирано да у 2017. порасту око шест одсто.
Аутори „Кварталног монитора” (часописа који издаје Фондација за развој економске науке ФРЕН при Економском факултету у Београду) оценили су да се, и поред благог раста у четвртом кварталу прошле године, реализација капиталних расхода оцењује као негативна, нарочито у условима када привреда расте споро, а потенцијални утицај капиталних расхода на раст привреде може бити знатан. Неефикасна реализација инфраструктурних пројеката и последично низак ниво капиталних расхода карактеристика су јавних финансија Србије дужи низ година. Тако су капитални расходи (јавне инвестиције) у Србији у последњих 10 година у просеку биле ниже 1,3 одсто БДП-а годишње у односу на просек земаља централне и источне Европе, што је на нивоу целе деценије довело до кумулативно мањег износа улагања у инфраструктуру око 13 одсто БДП-а, тј. приближно четири милијарде евра.
Према ауторима „Кварталног монитора”, слаба реализација капиталних расхода већ дужи низ година последица је, између осталог, и неспособности државе да на ефикасан начин организује и управља реализацијом инвестиција у инфраструктурне пројекте, што може представљати последицу опадања квалитета људског капитала у јавном сектору, услед неадекватне кадровске политике, као и неефикасног управљања на стратешком нивоу.
Домаће јавне инвестиције већ годинама се крећу око три одсто БДП, док у другим земљама централне и источне Европе износе од четири до пет одсто БДП. Низак ниво јавних инвестиција последица је ниске ефикасности државе, која упркос обезбеђеним финансијским средствима, не успева да оствари планиране инвестиције. Последица ниских јавних инвестиција је вишегодишње кашњење у реализацији инфраструктурних пројеката, као што је Коридор 10, лоше стање железничке и комуналне инфраструктуре.
У министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наглашавају да кад говоримо о капиталним инвестицијама, оне не обухватају пројекте само Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које већ неколико година уназад предњачи у извршењу свог планираног буџета, већ и других министарстава.
– Нешто слабији резултат од пројектованог на нивоу целе 2017. последица је неповољних временских услова у првом и другом кварталу 2017. кад смо имали пад укупне вредности изведених грађевинских радова у односу на иста тромесечја 2016. (први квартал пад од 37 одсто, други квартал пад од 0,6 одсто), а између осталог и обуставу саобраћаја на унутрашњим водним путевима. Грађевинарство има изражен сезонски карактер на који се мора рачунати кад се дају оцене о укупној годишњој активности – кажу у министарству.
Они наводе да је у последњем кварталу 2017. забележено повећање вредности изведених радова у грађевинарству (ту се мисли на нискоградњу и високоградњу, али и приватне и државне инвестиције) од 47,4 одсто у односу на исти период 2016. у текућим ценама. Такође, раст бруто додате вредности у грађевинарству у 2017. у последњем кварталу износио је 17,8 одсто.
Министарство грађевинарства у 2018. директно учествује у реализацији инфраструктурних пројеката укупне вредности 68,7 милијарди динара или 581,9 милиона евра.
Ове године је планиран завршетак Коридора 10, као и Коридора 11 између Обреновца и Љига. Ради се паралелно на припрема за реализацију нових пројеката, као што су ауто-пут Ниш–Мердаре–Приштина, за који ће до краја године бити расписана јавна набавка, градња ауто-пута Београд–Сарајево, „моравског коридора”, наставак реконструкције барске пруге на железничком Коридору 11 и припрема пројектне документације за реконструкцију пруге Београд–Загреб. Тренутно се обнавља пруга између Старе Пазове и Новог Сада, која је део пруге Београд–Будимпешта, а ускоро почиње и градња следеће деонице на том потесу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
