Грчка рачуна на нове туристе и подиже цене

То је ва­жи­ло и за Ати­ну ко­ја се ди­чи­ла град­ским пла­жа­ма, али ко­ја, по­сле еко­ло­шке ка­та­стро­фе у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не ка­да се код Са­ла­ми­не, не­да­ле­ко од глав­ног гра­да, у мо­ре из­ли­ло 2.500 то­на наф­те и ма­зу­та, не зна шта је че­ка овог ле­та. Иако су пла­же и мо­ре да­ни­ма чи­шће­ни, иако је си­ту­а­ци­ја, бар спо­ља гле­да­но, мно­го бо­ља, ни­ко не зна шта ће се де­ша­ва­ти кад се мо­ре за­гре­је и ма­зут ко­ји је у гру­два­ма пао на дно мо­ра по­диг­не на по­вр­ши­ну... Угро­же­не су ри­бе, у ре­сто­ра­ни­ма већ ме­се­ци­ма на ме­ни­ју не­ма ги­ри­ца и га­вро­са, сар­де­ла и ма­лих ри­ба ко­је су на­стра­да­ле од наф­те и ма­зу­та. Још увек се че­ка зва­нич­но са­оп­ште­ње да ли су атин­ске пла­же, ко­је су ина­че већ отво­ре­не за по­се­ти­о­це, и – по­год­не за ку­па­ње.

У нај­бли­жем окру­же­њу Грч­ка оста­је нај­за­ни­мљи­ви­је од­ре­ди­ште. За Бу­га­ре, Тур­ке и Ки­пра­не она је на пр­вом ме­сту, за Ру­му­не на дру­гом и Ита­ли­ја­не на пе­том ме­сту. За го­сте из Ср­би­је она је тра­ди­ци­о­нал­но топ де­сти­на­ци­ја, за Ен­гле­зе је на ше­стом, за Фран­цу­зе на сед­мом ме­сту. Све је ви­ше ту­ри­ста ко­ји до­ла­зе у Ати­ну ка­ко би  се из­најм­ље­ним је­дри­ли­ца­ма, ка­та­ма­ра­ни­ма или мо­тор­ним чам­ци­ма оти­сну­ли у оби­ла­зак остр­ва. У ма­ри­ни Али­мос већ су бу­ки­ра­на го­то­во сва пло­ви­ла, пр­ви го­сти већ су се са ис­ку­сним ски­пе­ри­ма оти­сну­ли на мо­ре.

Ме­ђу­тим, ве­ћа тра­жња је ове го­ди­не већ ути­ца­ла на це­не ко­је су по­ра­сле за де­сет по­сто у од­но­су на про­шлу го­ди­ну. Бо­ра­ви­шна так­са ко­ја је уве­де­на од 1. ја­ну­а­ра пред­ста­вља до­дат­но оп­те­ре­ће­ње ко­је је ути­ца­ло на це­ну. Она се ра­чу­на као фик­сни из­нос по да­ну, у за­ви­сно­сти од ква­ли­те­та сме­шта­ја. Та­ко за хо­тел од пет зве­зди­ца она из­но­си че­ти­ри евра, три за ни­жу ка­те­го­ри­ју и по­ла евра днев­но за при­ват­не  со­бе, сту­ди­је и апарт­ма­не. Без об­зи­ра на све, Грч­ка за го­сте из Ср­би­је још ду­го оста­је нај­за­ни­мљи­ви­ја де­сти­на­ци­ја ка­ко због ве­ли­ког из­бо­ра раз­ли­чи­тог ни­воа сме­шта­ја, бли­зи­не, та­ко и по­вољ­них це­на ка­да је реч о скром­ни­јем сме­шта­ју и ре­зер­ва­ци­ја­ма у пред­се­зо­ни.

У бо­љим хо­те­ли­ма це­не су озбиљ­но по­ра­сле. Оно што је у „ол ин­клу­зив” хо­те­лу од пет зве­зди­ца на Пе­ло­по­не­зу про­шле го­ди­не ко­шта­ло 280, са­да је већ мно­го ви­ше од 300 евра днев­но. На остр­ви­ма на гла­су, као што су Ми­ко­нос, Ро­дос и Сан­то­ри­ни, це­не у до­брим хо­те­ли­ма су у дво­кре­вет­ним со­ба­ма и пре­ко хи­ља­ду евра. Али, Грч­ка ну­ди ва­ри­јан­те за сва­чи­ји укус и џеп па се пре­ма то­ме ту­ри­сти и опре­де­љу­ју за ка­те­го­ри­ју сме­шта­ја. Го­сти из за­пад­не Евро­пе па­жљи­во ра­чу­на­ју и за де­се­то­днев­ни бо­ра­вак, у ван­пан­си­он­ској по­тро­шњи не оста­вља­ју ви­ше од 600 евра.

Ме­ђу­тим, не­ко­ли­ко остр­ва ко­ја су жи­ве­ла од ту­ри­ста, ко­ји су их због ле­по­те би­ра­ли за сво­ју де­сти­на­ци­ју, са­да је угро­же­но и пре­пу­ште­но са­ми­ма се­би. Ми­грант­ска кри­за ко­ја у Грч­кој на­жа­лост не је­ња­ва, јер са­мо у овом ме­се­цу у зе­мљу је са тур­ске оба­ле ушло пре­ко 2.300 ми­гра­на­та и из­бе­гли­ца, пот­пу­но је уни­шти­ла ту­ри­зам на Ле­збо­су, Хи­о­су, Са­мо­су... Ту­ри­сти не же­ле да од­мор про­во­де уз из­бе­глич­ка кам­по­ве, у не­си­гур­но­сти са ко­јом су при­мо­ра­ни да жи­ве ста­нов­ни­ци остр­ва ко­ји се, ка­ко ка­жу, осе­ћа­ју као та­о­ци. При­лив ми­гра­на­та сма­њио је ин­те­ре­со­ва­ње и за пре­ле­по остр­во Кос, док Ро­дос још увек одо­ле­ва та­ла­су ми­гра­на­та и за­хва­љу­ју­ћи сво­јој ве­ли­чи­ни успе­ва за за­др­жи ту­ри­сте и по­ну­ду по ко­јој је био по­знат.

Пи­та­ње је, с об­зи­ром на раз­вој си­ту­а­ци­је у Си­ри­ји али и по­на­ша­ње Тур­ске ко­ја не по­шту­је у пот­пу­но­сти до­го­во­ре о кон­тро­ли ми­гра­ци­је, ко­ли­ко ће ду­го Грч­ка успе­ва­ти да се са­ма бо­ри са ра­сту­ћим про­бле­мом из­бе­гли­ца и ка­ко ће успе­ва­ти да од ње­га од­бра­ни ту­ри­зам. Чи­ни се да Ци­пра­со­ва вла­да за то не­ма кон­кре­тан план, а још ма­ње ду­го­роч­на ре­ше­ња, на че­му јој се не мо­же за­ме­ри­ти све до­тле док ми­грант­ска кри­за оста­је са­мо про­блем Грч­ке, али не и це­ле Евро­пе ко­ја је за при­до­шли­це за­тво­ри­ла гра­ни­це.