Од пандура до полицајца

Култни плави „фића” са натписом – милиција, тајна ФБИ машина за прислушкивање, мотор „бе-ем-ве” олдтајмер, сабље, палице, револвери и пушке... неки су од изложених експоната на поставци „Историја полиције у Србији”. Какву су опрему користили припадници МУП-а током више од два века први пут је јавно приказано у просторијама на Андрићевом венцу 2 у Београду. Једна од атракција на изложби полицијских експоната управо је „фића”, који је користила милиција. Овај аутомобил има бурну историју. Више од 20 година возили су га у служби. Касније је остао паркиран као споменик испред Полицијске управе Београд.

Свакако велику пажњу изазива и експонат униформа прослављеног београдског саобраћајца, Јована Буља, који је, захваљујући елегантним покретима сличним балетским, регулисао градски саобраћај. Буљ је представљао својеврсну сензацију у Београду а гостовао је и у Лондону, Риму и другим европским градовима.

Ту је и машина за прислушкивање коју је нашој служби донирао ФБИ.

Овај апарат изгледа као неки стари касеташ или опрема ди-џеја. Занимљиви су и секторски телефони, које је полиција у Београду користила шездесетих година прошлог века. Ове претече „моторола” у ствари су метални стубови у којима су били закључани телефони. На врху имају и ротационо светло. Изложени су чамац и прво одело Ронилачке јединице и још много тога... 

Пандур је можда данас у модерном и колоквијалном језику погрдна реч за полицајца. Међутим, то је историјски назив за чувара реда. Потиче још из 19. века. Тај пандур је 1860. постао чувар јавне безбедности, а корени јавне безбедности у обновљеној Србији јављају се још у време Првог српског устанка. Интересантно је да је полицијска функција тада била поверена војводама, бимбашама и сеоским кнезовима. Непосредну извршну власт имали су момци, такозвани голаћи или бећари. На овој изложби смо сазнали и да је у Београду 1808. организована редовна стална полиција. Министарство унутрашњих дела, на челу са Јаковом Ненадовићем, као првим министром, званично је установљено у јануару 1811. 

У раздобљу од Другог српског устанка до 1830. полицијска власт била је подељена између турских и српских органа. Коначки пандури били су у личној служби кнеза Милоша. Општи пандури бринули су о јавном реду и безбедности царских друмова. Од 1826. уводе се и „кумпаније уписних пандура”. Први пандури користили су аустријске пушке које су у то време набављане шверцом. Локални чувари јавне безбедности носили су јатаган и пиштољ на кремен. У годинама које су уследиле, оружје наше полиције увек је пратило светски развој технике и наоружања. Један од раритета на овој изложби је кратки полицијски карабин. Само су два таква примерка експериментално направљена у „Застави”, крајем педесетих година прошлог века. Међутим, ово оружје никада није ушло у званичну полицијску употребу јер се тада већ појавило полуаутоматско и аутоматско оружје. 

Мало је познато да је српска полиција основала неке јединице раније него што су их имале и развијене европске земље попут Немачке, Француске, Енглеске... Прва чета Жандармерије која је била при Министарству војних дела основана је још 1860. Чувени лондонски полицајци „Бобији” појавили су се двадесетих година 19. века, а Београдом су тада већ увелико патролирали градски полицајци и то још од 1807. Аутори поставке наглашавају да је Србија у време оснивања америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) увелико имала модерну техничку полицију на челу са др Арчибалдом Рајсом.

Настанак домаће Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) уследио је након минхенског масакра који се догодио 1971. на Олимпијским играма у западној Немачкој. Тада је осам палестинских терориста из организације „Црни септембар” ушло у зграду где су били смештени израелски атлетичари и убило њих једанаест. Након тога, Јосип Броз Тито издао је директиву да се код нас хитно оформи антитерористичка јединица. Прве антитерористичке јединице успостављају се у војсци, а у Београду настаје САЈ који има једну од најдужих традиција у Европи. Јединица за специјалне операције имала је тада своје базе у Београду, Новом Саду и Приштини. Такође, интересантно је и да је Србија била један од оснивача данашње светске полиције – Интерпола. Човек из наше полиције, Васа Лазаревић, учествовао је у формирању ове светске организације.

У полицији наводе да је за само неколико дана ову изложбу посетило више хиљада људи. У МУП-у су обећали да ће пронаћи и адекватан простор у коме би отворили свој музеј, као што доликује земљама са дугом полицијском традицијом.