Благотворна шетња кроз шуму
Одлазак у шуме за време првомајских празника и традиционални боравак у природи део је ритуала који већина људи једва чекала. Неки су у природу отишли због дружења са фамилијом, неки због роштиљања, неки да би се бавили спортским активностима, а одређени број људи искључиво због здравља. Многи и не знају да су јапански стручњаци први увидели благодети шумске медицине, која подразумева коришћење благотворних утицаја боравка у шуми на здравље људи и убрзавање опоравка од одређених болести. Доказано је да двосатни боравак у шуми подиже имунитет против разних обољења, да се човек наредне две недеље боље осећа, да није депресиван и да има бољу концентрацију. Већ више од пет година и српски стручњаци су кренули са истраживањем благотворног утицаја шумске медицине, и то у оквиру „Медикал СПА асоцијације Србије”, где се издвојила екипа стручњака која је оформила Шумски терапијски тим Србије.
Чланови овог тима су лекари, шумарски инжињери, пејзажне архитекте, психолози, велнес- терапеути, нутриционисти, биолози, уметници, туристички радници. Њихова мисија је прављење програма за истраживање, развој, примену сазнања у области шумске медицине у програме здравственог туризма, велнес и програме јавног здравља.
Како истиче примаријус др Горана Исаиловић, председница „Медикал СПА асоцијације Србије” и професорка на Високој здравственој школи струковних студија у Земуну, од 2001. године у еминентним стручним медицинским часописима објављено је више хиљада научних радова базираних на доказима који су показали значајне позитивне здравствене ефекте боравка у шуми код пацијената са повишеним крвним притиском, дијабетесом, депресијом, кардиоваскуларним болестима, хроничном опструктивном болешћу плућа, поремећајима пажње и сна, менаџерском болешћу.
– Потврђен је значајан утицај на активност имунолошког система који смањује могућност развоја малигних болести код особа са позитивном породичном анамнезом. Благодети шумске медицине могу користити људи оба пола у свим животним добима, без обзира на телесну кондицију. То не изискује никакав напор. Корисно је посебно за децу у програмима лечења синдрома дефицита контакта са природом, али и за особе са посебним потребама, за оне у златном добу, за људе под стресом.
На пример, седење испод дрвета букве је добро за концентрацију и корисно је за ђаке да седе и уче испод њега, док се боравак у близини кестена саветује за оне који желе да ублаже реуматске тегобе. Дрво клеке је благотворно против несанице, а девојкама највише прија боравак код дрвета брезе. Седење под дрветом као и шетња шумом омогућавају да се удишу фитонциди, испарења етеричних уља дрвета која могу бити благотворна код одређених здравствених проблема – појашњава др Исаиловић. Она напомиње да пројекат „Шума на Гочу”, то јест прва терапијска шума у југоисточној Европи, подразумева сертификацију дела шуме на овој планини у терапијску шуму која ће бити повезана електричним возом са Врњачком Бањом и омогућити бројним гостима бање уживање у благодетима борова, букви и јела у „ружи ветрова” и мирису ливадског биља.
Овај пројекат даје садржаје здравственом туризму бање са арт-терапијом, уживањем у лепим видицима, „купањем” у шумском ваздуху, медитацијом, дендротерапијом, терапијом плесом, музикотерапијом. Ту су и масажа малинама и пустованом вуном, уживање у здравој храни попут сремуша, гљивама, козјем млеку. – Један од европских пројеката који има за циљ да унапреди програме спровођења шумске медицине у здравствено превентивне и здравствено туристичке циљеве у региону јесте програм „селфнес у природи” који ће бити лоциран на обронцима Фрушке горе у сарадњи са колегама из Мађарске – додаје др Исаиловић. Србија има 30 одсто површине под шумом и шеста је у Европи по биолошкој разноврсности флоре и фауне.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
