Адеми: Говорили су да смо комуњаре

Од нашег сталног дописника
Загреб – Против петорице хрватских генерала тренутно се воде процеси због ратних злочина почињених над српским становништвом у Хрватској: против Готовине, Маркача и Чермака у Хагу због ратних злочина почињених у војној акцији „Олуја” и одмах после ње током лета 1995, а у Загребу против Рахима Адемија и Мирка Норца за ратне злочине почињене у Медачком џепу 1993. године. Док тренутно мирује процес у Хагу, наставља се овај у Загребу, где је јуче почео своју одбрану оптужени генерал Рахим Адеми.

У време напада Хрватске војске на Медачки џеп Адеми је био командант Војне области Госпић, али тврди да се та акција одвијала углавном мимо њега. У својој писаној одбрани, која је обима као књига од осамдесетак страница, он тврди да је и у Лици у то време постојао паралелни командни ланац који је заобилазио официре који су у Хрватску војску пребегли из ЈНА.

„Тадашњи начелник Главног штаба ХВ-а Јанко Бобетко је мимо команде у Госпићу директно комуницирао с командантом 9. гардијске бригаде Мирком Норцем на терену, а своју директну везу са Загребом имали су још неки официри ХВ-а”, рекао је Адеми и додао: „Однос према нама који смо дошли из ЈНА био је јако лош. Говорили су да смо комуњаре, црвени, а било је доста официра из бивше војске који су своје задатке јако добро и савесно радили”.

Адеми је испричао целу своју војну каријеру у ЈНА, да је као млади официр у Рогозници 1986. године био оптужен за стварање илегалне албанске групе, чији је циљ био рушење СФРЈ, што је оценио као „чист политички процес” (прво је осуђен на 3,5 године затвора, што је Врховни војни суд поништио и у поновљеном суђењу је осуђен на 10 месеци затвора, колико је до тада провео у притвору, с тим што је у образложењу наведено да је у илегалној групи био само за време школовања док се у ЈНА понашао као примеран официр). Описао је како је 1992. године прешао у Хрватску војску, као и своје учешће у акцијама ХВ-а по Хрватској. На функцију заменика команданта Зборног подручја Госпић (војна област) постављен је, како је навео, неколико месеци пре акције у Медачком џепу, а затим је од команданта Изидора Чешњаја, који је такође пребегао из ЈНА, преузео и ту функцију.

Због паралелне линије командовања – навео је Адеми – Чешњај је од председника Туђмана и министра одбране Гојка Шушка тражио да га смене, али му на то нико није одговорио. „Чешњај није могао да поднесе да на састанке у Загреб с њим иде и командант 9. гардијске бригаде Норац. То је сматрао неприхватљивим”, описао је тадашњу атмосферу Адеми и навео да је Чешњај на крају ипак отишао с те функције и никад се није вратио. То је изведено тако да му дотични „није предао дужност онако како је требало”, што Адемију, како је рекао, „није било јасно зашто је тако поступио, јер је био професионалац”.