Европски буџет до 2027. без ставке о проширењу
Нови седмогодишњи буџет Европске уније, за период од 2021. до 2027. године, предложен је само неколико месеци после доношења стратегије за проширење на западни Балкан, али, иако је аутор у оба случаја иста Европска комисија – они нису сасвим у сагласју. У стратегији која се зове „Веродостојна перспектива проширења за западни Балкан и већи ангажман ЕУ у том региону”, усвојеној почетком фебруара, наведена је 2025. година као „индикативан датум” и односи се првенствено на Србију и Црну Гору које су највише до сада напредовале у евроинтеграцијама, а у нацрту новог буџета ставка о проширењу ЕУ једноставно не постоји. Ипак, званичници Србије и Брисела тврде да нема места за забринутост.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић за „Политику” објашњава да у новом буџету није предвиђен специфичан раздел за ново проширење, јер ниједна држава кандидат тренутно није пред ступањем у ЕУ. „То значи да ће, уколико нека од држава кандидата, на пример Србија, буде спремна за чланство, њен пријем ипак бити омогућен, јер су Лисабонским уговором дефинисани механизми којим ће се издвојити средства да би нова чланица ЕУ могла да приступи свим програмима ЕУ као пуноправна чланица”, истиче министарка додајући да се то последњи пут, 2013. године, догодило са Хрватском. Ни буџетом ЕУ који је тада био актуелан нису била предвиђена средства за проширење, али су у моменту опредељена.
И сам европски комесар за буџет Гинтер Етингер је појаснио, указује Јоксимовићева, да то не онемогућава проширење и да ће се – када се то деси – наћи механизми. „Стога нема потребе да се уносе негативна очекивања”, каже министарка Јоксимовић.
Етингер је, наиме, за Танјуг казао да ЕУ има решење уколико у буџетском периоду од 2021. до 2027. године дође до уласка нове чланице у ЕУ. „Овим вишегодишњим финансијским оквиром није предвиђен ниједан евро за потенцијалну нову чланицу, али постоје уредбе из Уговора ЕУ које су коришћене и у случају Хрватске. Кад дође до новог уласка, а на основу доказаних индикатора, ми ћемо размотрити доприносе свих држава чланица како би новој чланици омогућили учешће у постојећим ЕУ програмима”, рекао је Етингер.
Истовремено је нагласио да нацрт новог буџета ЕУ предвиђа знатно повећање средстава намењених за претприступну помоћ западном Балкану. „Појачали смо средства из буџета намењена генерално за област спољних послова и суседства. То значи да је значајно повећана ставка претприступне помоћи. То је посебно важно јер долази уочи самита ЕУ – западни Балкан у Софији. Са тим новцем приближићемо кандидате са западног Балкана ЕУ”, поручио је Етингер.
Указујући да је овај предлог буџета прва верзија и да ће се о њему дуго расправљати у свим институцијама ЕУ и на крају у државама чланицама, и Јадранка Јоксимовић наводи да је позитивно у њему то што су предвиђена знатно већа средства за претприступне фондове за државе кандидате, које Србија већ користи. Сада су та бесповратна средства намењена Србији у износу од око 200 милиона евра на годишњем нивоу, што значи да ће бити још већа.
За Србију је из претприступних фондова ЕУ за текући буџет за период 2014–2020. предвиђено 1,5 милијарди евра. У предлогу новог вишегодишњег буџета ЕУ за Инструмент претприступне помоћи (ИПА) из кога се издвајају средства за реформе у земљама кандидатима за ЕУ предвиђена је сума за 1,2 пута већа него у текућем буџету, односно по око две милијарде евра годишње усклађено са инфлацијом. За период 2021–2027. за ИПА је предвиђено 12,865 милијарди евра према ценама у 2018, односно 14,5 милијарди усклађено са инфлацијом, наводи се у објављеном предлогу, преноси портал Евроактив. У Мишљењу ЕК пише и да ће ИПА у новом буџету бити позиционирана у контексту стратегије за западни Балкан и да ће одржавати развој ситуације у односима са Турском.
Није још јасно, али ако ће ових 14,5 милијарди евра са регионом западног Балкана делити и Турска, па кад се то подели на године, није неко знатно повећање, оцењује генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић, која такође није забринута због тога што у нацрту новог буџета нису одвојена средства за проширења. Како указује, буџет је скројен у складу са начином функционисања ЕУ.
„Они на сваке две године раде ревизију буџета тако да, ако све буде у реду, могу 2023. да ураде ревизију и да отворе линију за проширење. Овако како сада стоји, наравно, не прати стратегију проширења, али то може да се исправи. Што се нас тиче, по најбољем сценарију могу то да ураде 2023. или 2025. године. Мене више брине политички део, порука: ’прво унутрашње реформе, па проширење’”, указује Грубјешићева, мислећи на идеју коју је недавно изнео француски председник Емануел Макрон и наишао на прилично разумевање унутар ЕУ.
Јоксимовићева: Уз ИПА фондове, додатан новац за шест области
Стратегијом проширења, коју је председник ЕК Жан-Клод Јункер представио у фебруару у Београду, ЕК се директно обавезала да ће кандидатима и потенцијалним кандидатима финансијски помоћи у шест области – владавина права, миграције и безбедност, инфраструктурно повезивање, дигитална агенда, социо-еконимски развој и процес помирења у региону. И то средствима која су, поред ИПА фондова, намењена за припрему државе кандидата за пријем у ЕУ, напомиње министарка Јадранка Јоксимовић.
„Ми би требало да се руководимо сопственим интересима, да будемо на европском путу, да доводимо нове стране инвеститоре, да будемо стабилна држава у окружењу које није увек повољно, ми смо ти који показујемо снагу за стабилност и одговорну политику која је у интересу наших грађана. Наше је да радимо свој посао, да користимо све инструменте и новац који нам је на располагању за одрживи развој државе и грађана. Европски пут ће нам наредних година дати и стабилност, али и знатна бесповратна финансијска средства и не видим зашто то не бисмо искористили”, каже Јоксимовићева за „Политику”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
