Пролећна мрзовоља

Већина људи пролеће дочекује са оптимизмом. Свет постаје лепши: дани су дужи, више је сунца, топлије је, природа је пробуђена тако да се више времена проводи у активностима на отвореном. Ове позитивне промене у спољашњем свету се одражавају на повећање онога што се зове животна енергија или животни елан. Повећана количина светлости утиче на организам тако да се у пролеће повећава и сексуална енергија.

Због свега тога људи у пролеће постају ведрији, задовољнији, активнији на различитим пољима. Код неких је ово сезонско повећање животне енергије пренаглашено, тако да код њих можемо говорити о постојању „пролећне грознице”.

Напред-назад

С друге стране, пролеће код неких људи изазива супротан ефекат који се назива пролећни умор или пролећна летаргија, лењост. Они примећују да сваког пролећа, нарочито на његовом почетку, доживљавају пад телесне енергије: лако се умарају, постају мрзовољни, немотивисани и пасивни, губе интересовања. Није реч о неком поремећају или болести, већ о сезонској појави пада животног елана коју у неком степену доживљава између половине и две трећине становника.

Како објаснити да људи на позитивне промене у свету око себе реагују умором и мрзовољом?

Наши доживљаји су мешавина наших реакција на свет око нас и реакција на оно што осећамо у свом телу. Када смо одморни и добро се осећамо у сопственом телу, тада су наши доживљаји претежно реакција на дражи који долазе из спољашњег света. Али ако се неко не осећа добро у свом телу, ако га нешто, на пример, боли, тада су његови доживљаји спољашњег света „обојени” тим болом или лошим телесним осећањем. То је као када некога стално боли зуб, а налази се у ситуацији која му је иначе веома позитивна. Тада ће његов доживљај бити мешавина пријатних осећања која су реакција на ситуацију и болне непријатности зубобоље. У тој мешавини осета и осећања, непријатност ће превладати, тако да ће особа бити мрзовољна упркос позитивности ситуације.

Разлог за пролећну мрзовољу и летаргију јесте то што се многи у пролеће не осећају добро у свом телу, тако да те сензације одређују њихово расположење.

У пролеће се у нашем организму покрећу процеси који треба да прилагоде функционисање организма вишим температурама у спољашњој средини. Разлика између зимских и летњих температура је велика, тако да у ово доба године прелазимо из зимског на летњи режим унутрашњег функционисања. Реч је о невољним и спорим процесима у којима учествују аутономни нервни систем и хормонски систем. Проблем са пролећем је што се смењују периоди наглог отопљавања и наглог захлађивања, тако да се ови процеси покрећу по систему „напред-назад”, што ствара неравнотежу у функционисању организма и он је неспособан да потпуно одговори захтевима дневних активности.

Топлије време доводи до ширења крвих судова и већег знојења, што се одражава на релативни пад крвног притиска. Због тога мање крви долази до мозга који се од тога брани смањењем своје активности и стварањем тежње ка водоравном положају тела у којем добија више крви. Другим речима, пролећна лењост је покушај организма да се заштити од промена којима се још није прилагодио. Томе треба додати и повећану концентрацију биљног полена у ваздуху који изазива непрепознате алергијске реакције мањег интензитета.

Слушајте тело и – успорите

Код особа које су иначе у унутрашњем дисбалансу било због неке хроничне болести било због неке душевне болести, пролећни умор и мрзовоља могу довести до њеног погоршања.

Пролећни умор и мрзовољу требало би препознати као такве и прихватити, а не користити за самооптуживање због лењости и „килавости”. Најбоље је послушати своје тело и успорити. За оне који желе да избегну ово стање најважнији су стална физичка активност током зимских месеци и последична добра телесна кондиција, а на пролеће уношење довољно течности, прилагођена исхрана и довољно спавања.