Гладне очи

Ми смо сиромашна земља. Не по статистици, по висини просечне плате или пензије, већ по томе како нам је на крају и на почетку свега, приче о храни: шта смо јели, шта управо једемо и шта бисмо волели да једемо... У томе су нам током првомајских празника свесрдно помагале ТВ емисије које су   лутајуће репортере слале по излетиштима Србије да оне који су остали уз телевизор детаљно извештавају о томе које су намирнице људи понели на уранак од куће и која врста меса цврчи на роштиљу или се окреће на ражњу... Остале су нам у колективном сећању гладне очи из ко зна којих времена... А из света су долазиле неке сасвим другачије слике обележавања Празника рада и нигде не видесмо толико месишта као што су забележиле овдашње камере...

Прва ТВ емитује квиз  „100 људи, 100 ћуди” у којем се две екипе такмиче у томе колико је њихов одговор на питање о навикама и понашању близу ономе како су у анкети одговорили испитаници. Нема ту ни енциклопедијског знања, ни надметања у вештинама... Логично је питање зашто   је такав квиз интересантан. Одговор је – због водитељке! Глумица Анђелка Прпић, коју су гледаоци заволели у серији „Андрија и Анђелка” је шармантна, духовита, непосредна и сналажљива и  од квиза је, у најбољем смислу речи, направила свој мали шоу.

Традиционално, квизови су код нас популарна форма и у улози водитеља су се од легендарног Миће Орловића, Ивана Хетриха, Оливера Млакара па на овамо опробала многа ТВ лица (и глумци), а такмичари који су побеђивали телевизију и одлазили кући са знањем зарађеним новцем постајали су на неко време славни... У „100 људи ,100 ћуди”, нико се неће обогатити ни постати популаран али је избор Анђелке Прпић   пун погодак.

Серија „Истине и лажи” бележи рекордну гледаност, а међу   верним гледаоцима су деца којој, дакако, није намењена. Теленовела о љубави, издаји, превари и прељуби између три генерације освојила је и децу школског узраста, што најбоље  сведочи о томе да људи са телевизија појма немају како да комуницирају са младима. Оно што се зове програм за децу и омладину, а постоји само на јавном сервису, очигледно је за њих превазиђено и непривлачно. А тинејџери никада нису били пред већим изазовима: на њих вреба неприхватање средине, вршњачко насиље, несвесни последица  мобилним телефонима праве видео-клипове због којих их неко касније уцењује, дрога им је надохват руке, вести о инцестима и сексуалном злостављању малолетника пуне насловне стране... Хиљаду дилема, а са екрана ни назнаке јасних савета стручњака...