Љубав из аутобуса

Владимир Милетић (1979) и Снежана Ђорђевић (1978) рођени су у Александровцу, а у Београд су дошли на студије. Владимир је завршио Вишу ПТТ школу за инжењера телекомуникација, а Снежана је дипломирала на Филолошком факултету и последњих пет година ради као професор енглеског језика на „Коларцу”. Срели су се на аутобуској станици у Београду 2006. године, када су путовали кући.

– Седела сам на последњем седишту, био је август и велика врућина. Хтела сам да укључим клима-уређај, Влада ми је помогао. Почели смо да разговарамо, разменили телефоне и поново смо се нашли у Београду. Иако смо из истог места, раније нисмо имали прилике да се упознамо. Ја нисам неко ко се пуно креће, када одем кући углавном сам са родитељима. Међутим, од када смо успоставили контакт, боље се упознали, пронашли сличности, нисмо се више растајали – почиње причу Снежана.

Њени родитељи се баве пољопривредом. Владин отац је завршио Пољопривредни факултет и ради у једном пољопривредном комбинату. Мајка је постала технолошки вишак у винарији „Вино жупа” и покренула приватни бизнис.

После дипломирања на Вишој ПТТ школи, Влада није успео да пронађе посао у струци. Тренутно ради у кладионици и није незадовољан статусом.

– Некада је људима чим заврше ову школу посао у Пошти био обезбеђен аутоматски, сада то више није случај. Када сам дипломирао, покушао сам посао да потражим и у неким другим телекомуникационим фирмама, али ми није успело – казује будући младожења.

Снежана објашњава да је у „Коларцу” коректан однос према запосленима.

– Радим четири дана у недељи, по три до четити сата дневно. Пристојно зарађујем у односу на финансијску ситуацију у Србији. Имам доста слободног времена које користим да држим приватне часове – говори Снежана.

Заједнички хоби им је планинарење, воле да читају литературу и одлазе редовно у позориште. Станују у изнајмљеном стану у Блоку 45 у Новом Београду и највећа жеља им је да у будућности дођу до свог стана.

Колективно венчање, које се одржава 4. маја испред Старог двора у Београду, за Снежану и Владимира представљало је одличну прилику да олакшају себи административне послове око склапања брака.

– Ми ћемо имати и стандардну свадбу и госте у Александровцу, али званично смо желели да се венчамо у Београду – кажу Снежана и Владимир.