Пописивачи бележе сваки скривени квадрат

– Радимо са 45 локалних самоуправа по целој Србији и обезбедили смо 325 пописивача. Током овог и почетком наредног месеца већина њих биће на терену. Циљ нам је да се унапреде базе података о некретнинама, и прошири обухват наплате пореза на имовину – каже Александер Грунауер, шеф швајцарског програма „Реформа пореза на имовину“, који се већ неколико година спроводи у Србији.

Он каже да су општине саме бирале људе, које ће запослити као пописиваче. Услов финансијера био је да буду са евиденције Националне службе за запошљавање.

Фискални савет оцењује да је приходе од пореза на имовину на нивоу читавог локала могуће повећати више од 0,2 одсто БДП-а у средњем року. Иако је у последње две године број непокретности обухваћених порезом осетно повећан, за 25–30 одсто обухват је и даље мањи од потпуног. Узрок томе су лоше евиденције земљишних књига и непокретности.

Порез на имовину је најиздашнији приход локалних самоуправа и саме су схватиле да морају да повећају обухват наплате. Друга могућност им је повећање пореске стопе до максималних 0,40 одсто, колико је прописано законом, што није популарно.

Крагујевац, на пример, од ове године примењује стопу пореза на имовину физичких лица од 0,30 одсто, што је 50 одсто више у односу на прошлогодишњу. Док је стопа за земљиште увећана са 0,10 на 0,15 одсто.

На овакву одлуку утицала је препорука Фискалног савета, који је сугерисао градској управи Крагујевца, да осетно повећа наплату пореза на имовину, будући да је обухват овим порезом недовољан, а и пореска стопа за физичка лица прениска (до сада је износила 0,20 одсто, а у Београду и Новом Саду је 0,40 процената). Том приликом је скренута пажња да су дугови за порез на имовну премашили годишњи буџет Крагујевца.

Градска управа је пре неколико дана саопштила да Крагујевчани дугују око 600 милиона динара за порез на имовину, те су им уручили 8.200 опомена.

Да би повећали наплату урадили су и попис имовине. Сања Станојевић, из градске управе, рекла је за агенцију Бета да је пописано 6.000 нових објеката. Доставили су 1.849 нових решења којима се утврђује порез за нове објекте, односно разлику у квадратури онога што је затечено сада и пре пет година.

Александер Грунауер каже да од тренутка када су локалне самоуправе остале без издашног прихода – накнаде за коришћење грађевинског земљишта – повећале су обухват и наплату пореза на имовину.

 У периоду између 2014. и 2016. број опорезованих некретнина је повећан 27 одсто. Локалне пореске администрације процењују да је обухват пореза на имовину и даље знатно мањи од потпуног и да би се приход повећао око 12 одсто када би обухват био већи од тренутног, истиче наш саговорник.

Наплата пореза у источној Србији већа 123 одсто

У девет општина на истоку Србије наплата пореза на имовину повећана је 123 процента. Ове општине су учествовале у првој фази пројекта „Реформа пореза на имовину”.

– У Зајечару су пописивачи обишли око 1.700 домаћинстава, од чега је поднето скоро 20 одсто нових пореских пријава. То је 10 милиона динара више за њихов буџет. У Сокобањи је пописано 18.000 метара квадратних новоевидентиране квадратуре што је општини донело повећање у буџету од 3,5 милиона динара. На пример у општини Кула попис имовине последњи пут је урађен 1992. године. И ту се сигурно могу очекивати велике промене – каже Александер Грунауер.

Програм „Реформа пореза на имовину”, који се реализује у сарадњи са министарствима за државну управу и локалну самоуправу и финансије, вредан је шест милиона франака и финансира га Швајцарска канцеларија за развој и сарадњу СДЦ. За пет најуспешнијих општина обезбеђен је и бесповратни наградни фонд од милион франака, који финансира Влада Швајцарске.