Први секс пре 15. године

У Србији се годишње обави око 200.000 абортуса, a на намеран прекид трудноће одлучи се од три до пет одсто адолесценткиња. Забрињавајуће је што сваке године све више деце већ у завршним разредима основне школе ступа у сексуалне односе, а не располажу информацијама о болестима који се могу пренети полним путем или како се могу заштитити од нежељене трудноће. Због чињенице да млади не знају довољно о овој тематици, већина лекара, али и професора у школама, сматра да би сексуално образовање требало увести као посебан предмет.

Ђаци тренутно у оквиру неких предмета уче о полном сазревању, репродуктивној анатомији и функцији човека, али су изостављене теме попут контрацепције, полно преносивих инфекција, сексуалног злостављања... Понекад се о томе говори на часовима разредне наставе, али је чињеница да професори, ипак, више времена проводе оправдавајући часове или разговарајући о школским проблемима, него што младе саветују о сексуалном образовању.

Јованка Брајло, педијатар београдског Дома здравља „Др Милутин Ивковић”, објашњава да лекари с ђацима разговарају о овој теми када долазе на систематске прегледе.

– Догодило се да смо у једној школи затекли ђака трећег разреда како плаче, а када смо га питали шта му је одговорио нам је: „Моји другови знају све о сексу, а ја не знам ништа ”. Пре четири године осмислили смо це-де на тему „сексуалност, пубертет, одрастање”, који деци пуштамо у школама или док у чекаоници чекају систематски преглед – каже др Брајло.

Милена Васић, директорка ОШ „Бата Булић” из Петровца на Млави, објашњава да се на ову тему говори са ђацима осмог разреда и то у оквиру предавања из биологије.

– Седмацима и осмацима се одржавају и часови на тему репродуктивног здравља. У плану је да се, у сарадњи с лекарима Саветовалишта за младе здравственог центра, оспособе такозвани вршњачки едукатори који би имали задужење да организују радионице школарцима. Утисак је да се на ову тему мање разговара у породици и да се ученици устручавају да поставе питања о неким стварима које их интересују – истакла је Васићева.

Подаци Стратегије за развој младих, који се базирају на истраживању сексуалне активности адолесцената организованом у 30 места у нашој земљи, међу ученицима узраста од 11 до 15 година, показују да је сексуалне односе имало 22,5 одсто дечака и три и по одсто девојчица.

Нада Трифковић, директорка средње Медицинске школе у Београду, напомиње да су ђаци ове школе информисанији о овој тематици, као и да је знатижеља младих природна и да је неопходно да их неко правилно усмери. Ове године је Медицинска школа, у сарадњи са Заводом за унапређење образовања и васпитања и компанијом „Проктер енд Гембл Балканс” реализовала пројекат „Промене у пубертету”.

– Наши ђаци су имали 12 часова посвећених овој проблематици. Било би одлично ако би овај пројекат „заживео” и у другим школама, јер је за ђаке веома користан – додала је Трифковићева.

Блаженка Бјелановић, психолог Прве крагујевачке гимназије, каже да млади већ у петнаестој постају сексуално активни, а да немају довољно правих информација.

– Мали број њих разговара о сексу с родитељима, односно од 30 ученика само петоро је признало да је о томе причало са мајкама и очевима. О сексу се информишу преко вршњака, Интернета или часописа – нагласила је Бјелановићева.

Др Зоран Б. Станковић, гинеколог Републичког центра за планирање породице, каже да девојчице пред крај основне школе најчешће долазе због нередовних менструационих циклуса или ако циклуси нису наступили. Он наглашава да им се понекад средњошколке обрате да сазнају нешто више о контрацепцији, јер планирају ступање у прве полне односе.

– У зависности од проблема, девојчице и млађе адолесценткиње долазе са мамом или татом, понекад са баком, а адолесценткиње од 17. до 20. године са другарицом или понекад са младићем. Најважније је реаговати одмах када дете упита нешто и не одлагати разговор за касније – истакао је др Станковић, додајући да млади имају површне информације у вези с коришћењем контрацептивних средстава.

Истраживање „Дурекса” из 2005. године показало је да већина испитаника сматра да са сексуалним образовањем треба почети са 11,7 година, да би свака држава требало да финансира овакву врсту образовања у школама. Прва сексуална сазнања најкасније добијају Вијетнамци – у доби од 16 година, затим Индијци – 15,6 година и Кинези – 15 година. У Србији млади о сексу стичу прва сазнања у узрасту од 13,6 година, а најмлађи „ученици” о сексу су једанаестогодишњи Немци.

-----------------------------------------------------------------------------

Швеђани још у 19. веку учили о полним контактима

У Британији је Законом о образовању из 1993. године сексуално образовање постало школски предмет, али су из програма избачени сви аспекти сексуалности који нису биолошки. Ова врста образовања у Холандији је обавезна у школама, док у Аустрији ђаци о сексуалности уче кроз предмете биологије и веронауке. У Италији и Грчкој иницијативе за увођење сексуалног образовања нису наишле на одобравање, а тај покушај је пропао и у Русији, јер је та идеја окарактерисана као западњачка идеолошка завера против руске деце. Интересантно је искуство Шведске, земље у којој се први облик сексуалног образовања у виду „сексуалне хигијене” појавио још 1897. године, а у већину школа је уведен још четрдесетих година прошлог века.