Хилари би као „Роки”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. априла – Неки су тражили да одустанем од борбе, али настављам да се борим, поручила је Хилари Клинтон после јучерашње победе на изјашњавању у Пенсилванији о претендентима Демократске партије за председника САД. Славље њених присталица пратила је музика из филма „Роки”, чију је легенду узела за свој „заштитни знак”, да себе поистовети са судбином екранизованог боксера који успева да стропоштавања претвори у узлете.

У Пенсилванији је освојила 10 одсто гласова (55:45) више од ривала и после низа одбројаваних јој „нокдауна” успела да избегне „нокаут” у изборном мечу, у чијим је претходним „рундама” јуче поражени Барак Обама сакупио знатно више „поена” од ње. Такав резултат подупро је наде њујоршке сенаторке да би могла да постане „политички Роки” и да њену готово безнадежну ситуацију претвори у сопствени тријумф.

Дуг је пут до Авеније Пенсилванија број 1600 (адреса Беле куће у Вашингтону), а води управо кроз срце Пенсилваније (савезне државе САД), изјавила је маси симпатизера, захваљујући на подршци добијеној у „кључном тренутку”. Да је изгубила, била би, сматра се, дефинитивно отписана, а овако – остаје у надметању, до даљњег.

И док су њени подржаваоци бучно изражавали одушевљење таквим исходом јучерашње рунде, њен поглед је на митингу био „некако замагљен”, а њен наступ „прилично уздржан” у поређењу с ранијим личним, пригодним, еуфоричностима, приметили су посматрачи. Осетила је извесно олакшање али, рекло би се, и остала свесна тешких искушења која је и даље чекају.

Док себе и симпатизере осокољује да би могла да репризира „Рокијеве магије”, она зна да њен конкурент поседује снагу какву нису имали филмски противници Силвестера Сталонеа. Обама има, наиме, убедљиву предност у „необоривим поенима” – и у гласовима и у финансијама и у броју делегата за страначку конвенцију, тако да би било потребно „чудо какво није виђено ни у холивудској фабрици снова” да га она надвлада.

Победом у Пенсилванији (Рокијевој боксерској бази) само је незнатно смањила Обамину предност у броју делегата, па би јој било потребно да га у наредним одмеравањима снага просто „сатре” – што је знатно више теоретска него практична могућност – како би се домогла страначке номинације. Она, процењује се, више рачуна да би могла за себе да придобије страначке „суперделегате” – функционере у централним и федералним органима власти, као и у врху партијске хијерархије – тако што ће их убедити да „Обама нема шансе да победи републиканца Џона Мекејна у финалном дуелу за шефа Беле куће”. Позива се на сложеност овдашњег изборног система, па закључује, уз остало, да је Обама махом њу побеђивао тамо где ће, на крају, победити републиканац.

Руководство Демократске партије је, како се чује, у „благој паници”. Забринуто је продужавањем међусобног „прождирања” тандема страначких фаворита, јер то – увећава шансе Мекејна да оствари „чудо” и да после крајње непопуларне владавине Џорџа Буша сачува председнички положај републиканцима. „Прекинимо драму, гласајмо за Обаму”, нови је слоган штаба илиноиског сенатора, којим се препоручује докрајчење председничких амбиција Клинтонове. Али њене амбиције изгледају непресушне.

Аналитичари се питају и зашто Обама – уз све стечене предности – не успева да ривалку „коначно остави без наде”. Разлози се налазе у све очигледнијој подељености демократског изборног бића, уз разврставања и по деликатним основама, па и расној и полној: и Обама и Клинтонова рачунају на промену историје – он да постане први црнац (заправо мелез), а она прва жена на челу САД.

Процеп се шири и на сталеже, генерације… Укратко: у Пенсилванији је Обама освојио 90 одсто црначких гласова, као и већину међу имућнијима, образованијима и младим гласачима, док је Хилари однела превагу међу женама, белцима, радницима, ниже квалификованим и мање плаћеним као и грађанима старијим од 65 година.

Демократе додатно брине околност да поприличан број (15 и више одсто) њихових симпатизера каже да не жели да подржи онога ко победи њиховог страначког симпатизера. После „бескрајног надметања” Обаме и Клинтонове, такви би пре одустали од финалног гласања или се приволели кандидату ривалске партије.

Хроничари подсећају, уједно, да досетљивост Клинтонове да буде „као Роки, који се уздиже из безнадежних ситуација”, оспорава бар једна тврда чињеница. Филмски Роки је је кренуо „са дна ка врху”, а она је с нивоа „апсолутног фаворита” спала на позицију „дављеника који се за сламку хвата”.

Иако је на старту маратона ка Белој кући, у којој је некада била „прва дама”, све ривале надмашивала по сакупљеним новчаним прилозима, Хилари је сада запала у „финансијску стиску”. Апеловала је јуче на присталице да јој уплате потпору како би, бар донекле, могла да парира Обами чији је фонд осетно „попуњенији”.

Није, наравно, све у новцу. Да јесте, нико се – према књиговодству каса на почетку председничке трке – не би ни усудио да изађе на мегдан Хилари. Али, сада је она принуђена да замоли за хитне и позамашне новчане и прилоге у гласовима, како би се „примакла” Обами чије је разноврсне мобилизационе способности дуго потцењивала. Видевши да је он за њу био „Роки”, сада би да она буде „Роки” за њега. Али…