Генерали САД оптужују Вашингтон

Сучељавање војног врха и администрације у САД, подстакнуто афером манипулације медијима – „Њујорк тајмс” је оптужио Белу кућу и Пентагон да су плаћали војне стручњаке и новинаре да би ширили лажне информације у корист званичне, ратне политике САД, а владини званичници су потврдили да је таквих случајева било – узима све више маха.

Група војних званичника оптужила је бивше и садашње чланове владе да су обманом приволели војску да (са)учествује у незаконитом третману ратних заробљеника и особа осумњичених за ширење тероризма. Некадашњи шеф здруженог генералштаба Ричард Мајерс прозвао је тадашњег високог правосудног саветника, каснијег ресорног министра, Алберта Гонзалеса и заменика министра одбране Дага Фејта: „Били су коаутори сценарија мучења ратних заробљеника и особа осумњичених за ширење тероризма... Интерпретацијом закона навели су војни врх да поверује како ту праксу покривају специјалне одредбе америчких и међународних закона о обичајима вођења рата.”

Холивудска позајмица

Премда је тешко поверовати да највиши војни званичници САД нису били обавештени о забрани мучења заробљеника – пракса изнуђивања признања као што је „water boarding” (дављење зарад признања), „hooding” (даноноћно држање затвореника под непрозирном капуљачом), „sensory deprivation” (онеспособљавање оријентационог чула) сматра се ратним злочином – већи значај придаје се чињеници да је иницијатива никла у прагматичко-политичким радионицама владе државе које се сама титулише као прва, водећа демократија света.

Иступ Ричарда Мајерса подржао је Лари Вилкирсон, некадашњи шеф кабинета бившег министра спољних послова Колина Пауела. Оптужио је Дона Рамсфелда да је радио војсци иза леђа, ослањајући се на услуге саветника који су идеје зајмили из холивудских серија.

О којим је серијама реч, појаснио је лондонски професор права Филип Сендс, аутор студија о америчкој војсци: „Реч је о серији „24 сата”. Његове наводе потврдила је Дајен Бивер, амерички војни тужилац: „Та серија била је омиљена у нашем окружењу, навела нас је да позајмимо неке идеје из фиктивне, филмске праксе изнуђивања признања.”

Осуђеници попуњавају редове

Америчка администрација покренула је кампању која би требало да допринесе истини – виђеној из званичног угла. Указано је и на низ нових опасности које угрожавају демократске вредности у САД и утичу на даљи просперитет демократских друштава широм света.

Именован је такозвани нови дефетизам, који је поделио јавно мњење око исправности вођења рата против терора и тероризма. Наравно, и око оправданости акција у Авганистану и у Ираку, које се, званично, воде зарад подстицаја тамошњег демократског развитка. Истакнуто је да је расположење војника на врло ниском нивоу. Број дезертера, од 2003. наовамо, порастао је за 80 одсто, а број заинтересованих добровољаца опао је у сличној сразмери. Податак потврђују и критичари: „Армија је принуђена да ангажује регруте са криминалном прошлошћу не би ли попунила редове”, известио је „Вашингтон пост”.

Праксу врбовања морално посрнулих регрута (moral waivers) потврдио је и Пентагон. Говори се о неколико стотина војника са криминалном прошлошћу. Лавовски удео међу осуђиваним чине војници који су се огрешили о прекршајни закон, због изазивања туча у пијаном стању, на пример.

У војнообавештајним круговима Европе, међутим, нуде се другачији подаци. Наводно, само у прошлој години ангажовано је десетак хиљада регрута са озбиљним мрљама у биографији, 11,6 одсто регрутованих. Међу њима су и особе осуђиване за злочине почињене из сексуалних побуда, лопови, обијачи...

„Армија нуди морално посрнулим могућност ресоцијализације”, изјавио је Рој Волас, кадровски портпарол Армије САД у прошлонедељном разговору са новинарима. На примедбу да су војници једне елитне јединице маринаца, већински са криминалном прошлошћу, починили масакр над цивилима у ирачкој Хадити у новембру 2005. године, убивши десетине недужних људи, одговорила је Кристин Вормут, из војнонаучне установе Центар за међународне и стратешке студије (Center for Strategic and International Studies): „Тај податак не би смео да наведе на помисао како би могло да дође до стотина нових догађањима у Хадити сличних инцидената.”